Andrej Mlakar/Boško Jovanović
“Kijev je uspeo da otvori žitni koridor u Crnom moru zahvaljujući vojnoj podršci Londona, izjavio je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron. Prema njegovim rečima, Britanija se nada da će „poraziti Ruse” u Crnom moru.
“Sukob koji se vodi u Crnom moru je borba za budućnost i mi želimo da je pobedimo. A ako se pogleda ukupna slika, situacija nam ide u prilog. Imamo jake ekonomije, jake saveznike, pogledajte kakve su kompanije danas sa nama. Pitanje koje se postavlja je samo da li imamo dovoljno hrabrosti i strpljenja da odigramo svoju kartu”, rekao je Kameron.
Britanski ministar je istakao da je Kijev, zahvaljujući partnerima kao što je London, uspeo da „istera 50 odsto ruske flote sa svojih prostora“, uspeo je da ponovo otvori izvoz žitarica, a nacionalna ekonomija je porasla.
Ova vest koju smo u ukratko ponovili naterala nas je malo površinski zagrebemo po britansko-ruskim odnosima i odakle tolika želja Velike Britanije da vlada Crnim morem iz koga Rusija treba da bude isterana.
Istorijat rusko-britanskih odnosa je svakako bio buran. Posebno u 19 veku, što se kasnije mnogo toga reflektovalo i na sadašnja dešavanja posebno u Ukrajini. Trenutna kriza i napetost koja postoji na relaciji London – Moskva i odapinjane otrovnih strala bilo je više nego dovoljan povod da razgovaramo sa Boškom Jovanovićem vojnim komentatorom i magistrom međunarodnih odnosa koji je bavio ovom temom.
“Da bi razumeli odnos između Britanaca i Rusa moramo da se vratimo u 19 vek i jednu duboko pogrešnu britansku analizu, koja je govorila da će Ruska carevina da se širi prema Indiji. To samo govori da pogrešni zaključci britanskih obaveštajnih službi dovode do stereotipa koji postaju svakodnevica i istina koja se u politici prenosi generacijama, započinje svoju priču Jovanović koja dodaje i:
Britanci su bili ubeđeni da će Rusi da krenu prema Indiji, pa su zbog toga prvo podržavali Tursku kroz celu drugu polovinu 19 veka posebno u Krimskom ratu. Tu je zbog gluposti Britanaca nastala čuvena pesam “Juriš lake brigade lorda Tenisona” veoma poučna poema, koju bi današnji ministar odbrane Velike Britanije trebao da pročita kad svaki put hoće da nešto kaže o Rusiji”.
Prema Jovanovićevim rečima Britanci su se svuda suprostavili Rusima, pa ima knjiga sa temom britansko-rusko rivalstvo na Balkanu u 19 veku koju je napisao Stevan Pavlović.
Stvar je u tome da Britanci kroz 19 vek svuda iz tog straha su pravili Rusima probleme gde su i koliko god mogli i davali sve od sebe, što je prinudilo Ruse tj Ohranu da se pozabavi Britanijom i počne da prave probleme, pa su smisli nešto što se naziva Teozofija i smisli su Blavacku, umalo sa tim nisu napravili dar mar u Indiji. To što padne ruskoj službi na pamet to malo kome može da padne na pamet u svetu.
On dodaje da posle dolazi do savezništva između Bitanaca i Rusije 1907. iako je Britanija finasirala Japan da napadne Rusiju na Dalekom istoku i posle japanskih pobeda kod Cušime i Mugdena, Rusija ostaje bez pola Sahalina, pa 1945. Staljin vrši osvetu za ta dva poraza i uzima tu polovinu Sahalina i Kurilska ostrva.
Godine 1907. se potpisuje savez i Britanija je to uradila zbog sumanute i duboko neracionalne pomorske politike carske Nemačke. Za to je najviše kriv admiral Hiper. On je smatrao da Nemačka treba da ima najveću flotu na moru. To je naravno izazvalo paniku kod Britanaca. Lenjin nalazi svoje utočište u Londonu, kao i mnogi Boljševici. U prvom svetskom ratu savezništvo solidno funkcioniše. Britanci pre revolucije, odnosno Mi 6 organizuje likvidaciju Raspućina što naravno slabi nemački uticaj na ruskom dvoru. To je zajedno sa Britancima uradio veliki knez Feliks Feliskovič Jusupov i Britanci od 1917 zauzimaju tvrdi antikomunistički stav. U tome je prednjačio Čerčil. Posle 1945 u hladnom ratu dolazi do toga da Rusi stvaraju legendarni proboj u obaveštajne strukture Britanaca, pošto ceo svet zna za Kima Filbija, Gaja Bardžisa i ostale. Posle završetka Hldnog rata Britanici se ne angažuju prema Rusima do dolaska Putina na Vlast. Godine 2006. dešava se čuveni incident sa britanskom obaveštajnom službom i lažnim kamenom u Moskvi koji je otkrio FSB. Od tad britanska propaganda drži duboko antiruski stav.
London je bio ekstra privlačan za ruske oligarhe. Roman Abramovič je potrošio ogromne pare na Čelsi, Ališer Usmanov hteo je da kupi Arsenal. Abramovič je hteo da gradi nov stadion, ali mu to služe bezbednosti nisu dozvoli da produži boravak, U Londonu se krio Boris Berezovski, dodaje on.
Prema njegovim rečima što se tiče današnjih sukoba Britanaca i Rusa, on kaž da mu logika Britanaca nije jasna.
Oni su uspešno prodali sve što su mogli. Sve je privatizovano pruge, voda, svi mogući resursi. Svu glavnu britansku industriju su kupili Kinezi pogotovo auto industriji, pa je smešno što u stategiji Globalna Britanija, koja je jedna bajka koju ne treba ozbiljno shvatiti, na par stranica napisano nacionalna privreda integrisana u svetsku ekonomiju. Stranci su pokupovali fudbalske klubove. Sve što se moglo u Britaniji da se kupi kupili su stranci.
Stvar je u tome sad to što postoji takozvano savezništov “Five eyas” što označava deljenje obaveštajnih podataka među anglosaksonskim državama Velika Britanija, Australija, SAD, Novi Zeland. Suština u tome što umesto idološke i svake druge bliskosti koja je postojala između Regana i Margart Tačer, a to ne možemo da kažemo za sadašnje američke i britanske političare, kaže on i napominje
Što se tiče ukrajinske krize, kad je počela tad se pojavio jedini prilog na BBC da informišu premijera da narod teško živi nema za grejanje ili hranu, da obični ljudi ne mogu da plate jedno ili drugo. Posle toga nije moglo ništa drugo da se vidi osim uspeha ukrajinske vojske. Pa ja bih onda posmislio da je u principu Ukrajina deo Velike Britanije. Jer nikakvih drugih vesti o dešavnjima u Velikoj Britaniji ne može da se vidi samo Ukrajina. Rusi su imali RT UK koji nije vodio rusku proipagandu, nego je vodio škotsku propagandu, koja se i dalje vodi preko RT samo u manjem obimu tako da će Rusi morati biti prinuđeni da odgovore Britancima, da bi ih ovi pustili na miru. Britanija nije kapacitet ni vojni ni intelektualni. Ne postoji drugi Makinder. Britanija nema nekog ozbiljnog spoljnopolitičkog stratega. Britanski političari za vreme Drugog svetskog rata i Hladnog rata su bili na većem intelektualnom nivou od sadašnjih političara.
Vojnopolitička osmatračnica 