Andrej Mlakar
Da je živ naš najpoznatiji istoričar 20 veka Andrej Mitrović imao bi materijala da napiše i drugi deo svoje čuvene knjige „Vreme netrpeljivih“ o usponu ponovo radikalnih ideologija u Evropi posle izbora u EU 9. juna 2024. godine.
Slušamo na televiziji razne teorije o ovome ili onome, kako je Evropa došla u ovu situaciju gde su evidentno u nekim državama prevganula pitanja od većeg značaja nego što je rat u Ukrajini, koji je takođe ostavio svoje posledice.
O ovoj temi razgovarao sam sa novinarom i publicistom Zoranom Vitorovićem koji je iz Švajcarske veoma upućen u trenutna dešavanja u Evropi i stvari vidi mnogo bolje nego neki odavde,
Vitorović je u razgovoru sa autorom teksta izvršio projekciju kako se Evropa podelila posle izbora za poslanike EU.
„Francuska, Nemačka, Austrija i zemlje Benelux- a (Belgija, Nizozemska (Holandija) i Luksemburg) su otišli na desno. Panevropa pre svega se misli na centralnoevropske zemlje i zemlje Mediterana (Italija, Grčka, Španija) i Portugla su se pomerili ka centru, dok je interesantna stvar da za razliku od centralne Evrope gde su levica i zeleni poraženi, u Skandinaviji se odgodio obratni proces da se te zemlje pomeraju u levo“, dodaje Vitorović.
Zbog toga faktički od jedinistvene Evrope o kojoj se govorilo do 2021. godine ostala je samo ideja, ali je ponovo izbila na videlo potreba o formiranju grupacija unutar Evropske unije.
„Ta priča o formiranju grupacija unutar Evrope je zanimljiva. Postojala bi tako Višegradska grupa (Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Litvanija, Letonija, Estonija, Hrvatska, Slovenija) s jedne strane, s druge frankofonska-flamanska grupa (Francuska, Belgija, Nizozemska-Holandija, Luksemburg) drugu grupaciju, sa treće nemački blok (Nemačka, Austrija) i Mediteranska osovina Rim-Madrid-Lisabon. Kuda će Grčka? verovatno u nekom smeru sa Balkanom i tokom mediteranske integracije“, zaključuje Vitrović
Autor teksta smatra da u tom pravcu verovatno bi trebalo da se priključe Rumunija i Bugarska ili da se prirodno uvrste u Višegradsku grupu kao i Srbija koja je prisustvovala sastanicma ove grupe koja je prirodni nastavak „Intermarijuma“ ili inicijative „Tri mora“.
Na pitanje da li „Intermarijum“ postaje dominantna priča u delu novih članica EU Vitorović kaže:
„Mislim da „Intermarijum“ postaje integracija „Nove Evrope“, jer će se „Stara Evropa“ ubuduće ubadati lošom ekonomijom, ilegalnim migracijama (Afrika i Bliski istok) i te zemlje više nemaju kapaciteta za razvoj. Tako da predpostavljam da se mi krećemo prema „Evropi iz više brzina“.
Možda će baš biti ono o čemu smo prethodno ogovorili: Skandinavaija jedna cilina, Francuska+Nemačka+zemlje Beneluksa druga, Portugal+Španija+Italija treća celina, i četvrta možda Grčka+Bugarska, Rumunija. Atina će u ovom slučaju biti zapravo link prema Zapadnom Balkanu. Od Poljske do Hrvatske, odnosno do granice sa Srbijom stvorila bi se „Panevropa“.
Sve mi se čini da su Amerikanci sve ovo lepo osmislili da „Panevropa“ postane „sanitarni kordon“ koji će odvojiti Staru Evropu od Rusije, a istovremeno glavni pokretač američke politike u Evropi. Zapadni Balkan bi mogao da postane „Zona Sumraka“ za testiranje politike BRIKS-a“, procenjuje u svojoj analizi Zoran Vitorović.
A Ukrajina, kako gleda na to? Vitorović daje kratku procenu:
„Ukrajina će ostati kao stalno žarište. Nešto kao Bliski istok. Malo pališ, malo gasiš požar“.
Vraćajući se na temu proteklih izbora u Evropskoj uniji 9. juna 2024. Vitorović kaže da je 5 država u EU parlament izabralo ultrakonzervativce. Pre svega misleći na na slučaj Nemačke, gde je istok -prostor koji je nekada činila Nemačka Demokratska Republika DDR apsolutno osvojila desnica i da zapravo pravo ujedinjenje Nemačke nikada nije se ni desilo.
Zašto je AfD osvoji toliko glasova?
Vitorović dodaje da je većina mladih glasala za ultradesnicu i da će se to nastaviti u budućnosti i najveći problem će biti radikalizacija omladine glasača koji tek dolaze prosek starosti 16-24 godine.
„Najveći uspeh AfD je taj što su njihovi glasači loše obrazovana omladina, ali ona koja masovno koristi TikTok, a CDU, SPD, Zeleni to više neće moći lako da neutrališu“, dodaje Vitorović.
Što se tiče Francuske u razgovoru sa autorom teksta Vitorović je izneo pregled dešavanja u Francuskoj
„Pošto se Le Pen kao i Meloni distancirala od nemačke AFD i sličnih desničara, znači da ćemo imati EU Parlament gde će se desničarske partije približiti partijama centra, a onda će doći do naglog gubljenja podrške birača u Francuskoj koji su masovno dali glas Le Penovoj zbog problema sa ekonomijom, migrantima i nasiljem na ulicama i radikalnim islamom.
Zapravo suština je ta da je Makron dao desnici, svojim rivalima kosku da glođu u EU i bave se globanim pitanjima i da popuste kako bi Makornova stranka na lokalnim i parlamentarnim izborima pokupila glasove“, dodaje Vitorović i naglašava da do kraja svog mandata Makron neće predati vlast.
Na pitanje da li to znači da desnica zapravo gubi svoj uticaj na lokalnim temamma i razvodnjavanjem , Vitorović se slaže apsolutno, kada je autor teksta napomenuo da je identičan slučaj bio i sa Poljskom (potanje abortusa) kao i Austrija gde je došlo do raskola u Narodnoj stranci FPO kada su afere načele tu partiju.
„Po tom istom receptu razbucaće se i Le Penova, dok je s druge strane Đorđija Meloni malo teži slučaj.
Vitorović dodaje da Evropu u budućnosti čeka podela na „neokomuniste“ i „neofašiste“, što je autora teksta i podsetilo na knjigu „Vreme netrpeljivih“, kao i da će socijalne priče i ilegalna migracija u Evropi (Francuska, Nemačka, Italija Španija) dobijati sve više ne značaju i da su ovi izbori to pokazali.
Najveće iznenađenje prema Vitoroviću je Finska. Na izborima za EU Parlament Li Anderson, osvojila je 13,5 posto glasova, a ona se deklariše kao Marksista.
„Znači socijala je suština priče i da su evropske elite podbacile u tome što je obrazovanje bilo izuzetno loše, nisu razvijali građanina Evrope, nego su se bavili drugim stvarima . Stare elite su se uspavale i zanele“, rekao je Vitorović i naglasio: „Sad je njih stigao bumerang zvani „Trampizam“.
S druge strane istočna Evropa se totalno amerikanizovala“, što je donekele uvod u stvaranje Panevrope.
Vojnopolitička osmatračnica 