DANKO BOROJEVIĆ: 100. godina slovenačke vojne avijacije, zašto se mitom sakriva prava istina!

Na današnji dan 12. januara 2019. Slovenačko vojno vazduhoplovstvo praznuje 100 godina u znak sećanja na dan kada je ljubljanska avio četa obavila svoj prvi borbeni zadatak. Naime tog dana pre tačno 100 godina su piloti Vilko Peternelj i Franc Zupančič poleteli na izviđački zadatak nad Koruškom i tom prilikom iz mitraljeza delovali po austrijskim jedinicama.

Ljubljanska i mariborska avio četa osnovane su 14 i 15. decembra 1918. i obe su bile u okviru snaga generala Rudolfa Maistra, a u njima su leteli slovenački piloti koji su službovali u austro-ugarskom vojnom vazduhoplovstvu. Ovde valja dodati da je mariborska avio četa imala svoje prve letove u okviru proslave oslobođenja Maribora 15. decembra 1918.

Inače ovaj datum kao Dan slovenačkog vojnog vazduhoplovstva slavi se po naredbi načelnika Generalštaba SV od 10. decembra 1999, sa čime su vojni piloti želeli naglasiti dugu vojnoletačku tradiciju.

Kao, što sve biva na Balkanu kada se dotakne istorija, i ovaj datum postao je sporan. Kako su Slovenci mogli imati svoju avijaciju, ako su borbeno delovali kad je već osnovana bila Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca ( Kraljevstvo Slovenaca Hrvata in Srba). Vojno – politička osmatračnica kao i do sada otvorena za krtičku misao donosi lični autorski rad vazduhoplovnog publiciste Danka Borojevića na ovu temu.

Redakcija ostaje otvorena i za dalje rasprave i sugestije na ovu temu o kojoj se svakako malo raspravljalo i govorilo poslednjih decenija.

Ovom prilikom objavljujemo autorski pogled Danka Borojevića, vazduhoplovnog publiciste na temu da li Slovenačko vazduhoplovstvo slavi pravi datum.

AUTOR: DANKO BOROJEVIĆ

Na samom početku ovde valja poći od jedine tačne istorijske činjenice da je 1. decembar 1918. godine, u kući Krsmanovića u strogom centru Beograda proglašeno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Sve ostalo se može podvesti kao tumačenje, za potrebe današnje dnevne politike. Poznavanje činjenica i događaja iz istorije, pa to nije bitno?

Istorija kaže da je bilo ovako:

„Već od nastanka, krajem 1918. i početkom 1919. godine, u Vazduhoplovstvo Kraljevstva SHS uvode se i zaplenjeni austrougarski aeroplani.

Na oslobođenoj teritoriji, austrougarsko vojno vazduhoplovstvo (Königlich und Kaiserlich Luftfahrtruppen, skraćeno k.u.k. LFT, ili samo LFT) ostavilo je relativno uređene aerodrome u Novom Sadu (Sajlovo), Sarajevu (Rajlovac) i Mostaru a tokom zime 1918/19. godine, od postojećih privremenih letelišta, formiraju se i aerodromi u Zagrebu, Ljubljani i Teznu (kod Maribora) . I dok se na aerodromima u Novom Sadu, Rajlovcu, Mostaru i Zagrebu prikupljao i osposobljavao vazduhoplovni materijal najrazličitijeg porekla na aerodromima u Ljubljani i Mariboru pored toga spremalo se i za ratna dejstva.

Naime, u zimu 1918/9. godine stvoren je Koruški front koji je aktiviran odmah po novoj godini kada su Austrijanci napali na demarkacionoj liniji. Nešto ranije, odmah po objavljivanju primirja, preletela je na svojim aeroplanima grupa bivših austrougarskih vazduhoplovaca – mahom slovenskog porekla, pod komandom poručnika Stjepana Burazovića, sa aerodroma u Italiji u Ajdovščinu. Tu je predstavnik Narodnog vijeća iz Trsta, obavestio telefonom Burazovića, da je stvorena država od južnoslovenskih delova Austrougarske i naložio im da čim bude moguće prelete u Ljubljanu. Burazović je ljudstvu izložio opštu situaciju, naredio da se skinu austrougarske kokarde sa kapa a stave nacionalne trobojke kao i da se promene oznake na avionima. Posle toga su preleteli u Ljubljanu gde je Burazovića primio vojni poverenik Deželne vlade i preneo mu naređenje o formiranju Letalske stotnije . Sa letelišta u Italiji krenulo je, najverovatnije, 12 aeroplana od kojih se 7, sa kompletiranom posadom, prikupilo na novoformiranom letelištu u Šiški kod Ljubljane. Za privremenog komandira stotnije je određen poručnik Žarn. Ubrzo su počeli da pristižu i aeroplani sa drugih letelišta i aerodroma sa italijanskog fronta pa se broj letelica i posada u stotniji i dalje povećavao .

Posle prvih čarki tokom decembra 1918. godine Austrijanci su noću 5/6. januara 1919. godine krenuli u veliku ofanzivu tokom koje su Slovenci izgubili najveći deo tekovina postignutih krajem 1918. godine. Neprijateljstva su obustavljena 13. januara uveče a 19. januara je, u Gracu, potpisan sporazum o primirju .

Letalska stotnija je 12. januara 1919. godine izvršila prve borbene letove. Toga dana su Austrijanci potisli slovenačke predstraže kod Podroščica pa je pretila opasnost da padne tunel kod Karavanki. Zadatak da zaustavi napredujuće Austrijance je dobila eskadrila u Ljubljani koja je to sa uspehom i uradila. U dva navrata po austrijskim trupama dejstvovalo je, mitraljezima i bombama, po tri aeroplana i to sa velikim uspehom .

Slovenačka vlada je želela da raščisti situaciju u Koruškoj pa je na svoju ruku 29. aprila 1919. godine pokušala da samo svojim trupama potisne Austrijance sa spornih teritorija. Slovenačka ofanziva je doživele totalni fijasko već prvog dana ali je zato austrijska protivofanziva od 30. aprila do 9. maja bila veoma uspešna. Austrijanci su stavili pod svoju kontrolu celokupnu spornu teritoriju. Već 6. maja su u Sloveniju počele da pristižu srpske jedinice (1, 5, i 8. pešadijski puk, artiljerija i konjica) koje su stavljene pod komandu srpskog đenerala Krste Smiljanića komandanta Dravske divizijske oblasti. Srpske trupe potpomognute slovenačkim jedinicama krenule su u ofanzivu 28. maja i već do 1. juna potpuno slomile otpor austrijskih snaga angažovanih u Koruškoj. Austrijanci su napustili čak i Celovac koji su 6. juna posele srpske trupe a istog dana su obustavljene dalje borbe „.

Ovaj kratki tekst valja dopuniti i sledećim podacima:

Još tokom borbi u Koruškoj, aktom O. br.35997 od 1. marta 1919. godine, Ministarstvu vojnom dostavljen je sledeći projekat nove formacije mirnog doba :

Van armiskog sastava:

– Vazduhoplovna komanda da se organizuje tako, da ima štab, školu, park i 4 eskadrile (za svaku armisku oblast po jedna).

– Golubija komanda

– Komanda rečne flotile, Komanda pomorske flote – obrazovaće zasebne komande takođe pod Ministarstvom vojnim, i Automobilska komanda (sa školom i radionicom).

Na osnovu ovog projekta nove formacije izrađen je prvi plan za organizaciju vazduhoplovstva i odmah se pristupilo njegovom izvođenju.

Najpre je formirana po jedna eskadrila na aerodromima Novi Sad, Zagreb i Sarajevo, kao i po jedno odeljenje u Ljubljani i Mostaru. Još pre toga je formirana i pilotska škola u Novom Sadu koja je počela dejstvovati 1. marta 1919. godine .

Kažu, 100 godina vazduhoplovstva – Istorija kao nauka je neumoljiva.

1 Comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.