FELJTON VAZDUHOPLOVNE SNAGE LATINSKE AMERIKE 2. DEO: Ratno vazduhoplovstvo Perua

U nastavku Blog Vojno-politička osmatračnica donosi posle priče o vazduhoplovstvu Venecuele novu, o ratnim krilima naslednika Inka..

AUTORI: Danko Borojević i Dragi Ivić

Ratna krila sinova Inka

Kao centar nekada moćne imperije Inka, Republika Peru je smeštena u severozapadnom delu Južne Amerike na obalama Tihog okena. Prostire se na površini od 1285220 kilometara kvadratnih, i uglavnom je, geografski, negostoljubiva zemlja. Te je zbog negostoljubivosti avijacija od primarnog značaja, kako za odbranu tako i za ekonomski razvoj Perua. Zlatom i
bakrom bogati Peru na severu graniči sa Ekvadorom i Kolumbijom, na istoku sa Brazilom i Bolivijom i na jugu sa Čileom. Peru ima 28,6 miliona stanovnika sa 70% udela gradskog stanovništva u populaciji. Najpoznatiji proizvod Perua je biljka koka, koja se koristi u ishrani.

Peru je najveći proizvođač koke u svetu. Oko 85% proizvodnje koke odlazi na ilegalnu trgovinu drogom, što je jedan od ozbiljnih problema današnjeg Perua. U suzbijanju ilegalne trgovine drogom, aktivno učestvuju i Vazduhoplovne snage Perua.

ISTORIJA VAZDUHOPLOVNIH SNAGA PERUA

Za početak razvoja vazduhoplovstva u Peruu može se uzeti 1910. godina, kada je formirana Liga nacionalne avijacije Perua. Prvi let iznad Perua obavljen je januara 1911. godine. Prvi let vojnim avionom Blerio XI, obavljen je 1915. godine, a već 1916. godine grupa oficira je poslata u Argentinu na obuku. Liga je te godine formirala i vazduhoplovnu školu, i nabavila jedan avion za obuku Caudron G-3, čime je letačka obuka u Peruu, realno bila moguća. Januara 1920. godine, formirana je mornarička avijacija. Zvanični naziv Škola vojne avijacije „Horhe Čavez“, vazduhoplovna škola dobija 27. novembra 1923. godine. Vazduhoplovna vojna akademija „Horhe Čavez“ i danas školuje pilote za avijaciju Perua.
Već, 20. maja 1929. godine odlučeno je da se mornaričke vazduhoplovne snage i vazduhoplovstvo kopnene vojske objedine u Korpus avijacije Perua. Tako su nastale Vazduhoplovne snage Perua.

Tokom rata između Perua i Kolumbije 1933. godine u regionu Amazona, mlado vazduhoplovstvo Perua je izvelo više borbenih akcija. U tim borbama Peru je koristio klipne avione američke proizvodnje Vojt O-2U korser i Kertis F-11C goshok.

Tokom 1941. godine avijacija Perua učestvuje u ratu sa Ekvadorom. U tom periodu Peru je raspolagao sa lovcima Kaproni CA-114, Nort Ameriken NA-50, jurišnim avionima Daglas DB- 8A-3P i bombarderima Kaproni CA-135 i CA-130. Tokom mandata predsednika Manuela A. Odria, Korpus 18. jula 1950. godine prerasta u samostalni vid, pod nazivom Vazduhoplovne snage Perua.

Savremeni razvoj Vazduhoplovnih snaga Perua započinje tokom pedesetih godina XX veka, kada su nabavljeni prvi mlazni avioni za obuku T-33. Avioni T-33 njih 16 ušlo je u sastav vazduhoplovstva 1955. godine. Iste godine u naoružanje avijacije Perua ušlo je i 18 mlaznih lovaca F-86F sejbr. Već sledeće godine nabavljeni su laki bombarderi kanbera njih 42 i 17 lovaca Hoker Sidli hanter F-52. Lovci Lokid F-80C šuting star njih 14 stižu već 1958. godine.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka, udarnu snagu Vazduhoplovnih snaga Perua čine avioni sejbr, šuting star, hanter i kanbera. Već 1965. iz naoružanja se povlače avioni F-80C šuting star, dok se avioni F-86F sejbr i hanter F-52 povlače iz naoružanja 1977. godine. Laki bombarderi kanbera ostaju u naoružanju do 2003. godine. Krajem šezdesetih godina, tačnije 1968. godine iz Francuske stižu lovci-bombarderi miraž-5, tako da piloti Perua postaju prvi koji lete na ovim supersoničnim lovcima-bombarderima u Južnoj Americi. Peru je nabavio 28 jednoseda miraž-5P i četiri dvoseda miraž-5DP. Avioni miraž-5 povučeni su iz naoružanja tokom 2002. godine.

Nabavke naoružanja iz SSSR započinju nakon političkih promena, koje su inicirane dolaskom na vlast generala Huana Velaska, početkom sedamdesetih godina XX veka. Pod uticajem povoljnih kreditnih aranžmana, Peru kupuje veliku količinu naoružanja od Sovjetskog Saveza. Ubrzano naoružavanje Perua, sovjetskom tehnikom uznemiruje susedne zemlje Ekvador i Čile. Iako je umereniji general Francisko Morales Bermudez 1975. zamenio generala Velaska na čelu Republike Peru, nabavka naoružanja iz Sovjetskog Saveza je nastavljena.

Tako su iz SSSR 1974. godine nabavljeni teški helikopteri Mi-6, njih šest koji su se zadržali u naoružanju do 1991. godine. Tokom 1977. godine iz SSSR stižu jurišni avioni SU-22 i to 32 jednoseda SU-22A i četiri dvoseda SU-22U. Tokom 1980. godine iz Sovjetskog Saveza je stiglo još 16 jednosedih jurišnih aviona SU-22M i 3 dvoseda SU-22UM. Svi avioni SU-22 su povučeni iz naoružanja tokom 2006. godine.

Prvi moderni transportni avioni bili su Daglas C-47. Počev od 1947. pa do 1983. godine kroz transportnu avijaciju Perua prošlo je 28 aviona C-47. Devet transportnih aviona Daglas C-54 skajmaster je nabavljeno za potrebe transportne avijacije Perua 1963. godine. Danas više nisu u upotrebi. Iz Kanade je 1971., nabavljeno 16 aviona za laki transport DHC-5D bufalo, koji su se zadržali u naoružanju do 1987. godine. Prvi transportni avioni nabavljeni u Sovjetskom Savezu bili su Antonov An-26. Prvi primerci An-26 stigli su u Peru već 1977. godine. Ukupno je kroz transportnu avijaciju prošlo 16 aviona An-26. Već 1987. godine avioni su povučeni iz upotrebe, jer se nisu dobro pokazali u ekstremnim uslovima eksploatacije. Zamenjeni su znatno boljim An-32.

Prvi helikopteri koji su nabavljeni 1957. godine bila su dva helikoptera Hiler UH-12B. Već tokom šezdesetih godina iz Francuske je nabavljeno 18 helikoptera aluet-II/III. Tokom 1965. iz SAD stiže 27 helikoptera Bel-47G i 14 Bel UH-1H irokez. Tokom 1972. godine u SAD je nabavljeno 38 helikoptera Bel-212, a već 1974. pristižu i helikopteri Bel-206 džet rendžer.

Tokom 1977. godine iz Sovjetskog Saveza stižu prvi od ukupno naručenih 15 helikoptera Mi-8T. Te mašine su se odlično pokazale u dva navrata, tokom sukoba sa Ekvadorom 1981. i 1995. godine.

Odmah po okončanju rata za Foklande 1982. godine, Peru ustupa Argentini deset svojih aviona miraž-5 u znak podrške narodu Argentine. Tokom ekonomske krize, koja je vladala osamdesetih godina XX veka u zemljama Latinske Amerike i Peru je bio primoran da smanji brojno stanje svoje flote vazduhoplova, kao i da uštedi na obuci i borbenoj spremnosti svog vazduhoplovstva. To će se naročito negativno iskazati tokom rata sa Ekvadorom, koji je vođen 1995. godine. Tokom vladavine predsednika Alberta Fudžimorija, Peru je iz Belorusije nabavio avione MiG-29 i SU-25.

Danas za Vazduhoplovne snage Perua najveći izazov predstavlja ilegalna trgovina drogom. Glavni zadatak Vazduhoplovnih snaga je da podrže civilno društvo, potom da brane državu Peru i da učestvuju u podršci borbi protiv narko mafije i u borbi protiv terorizma. U zadacima podrške borbi protiv narko mafije, avijacija Perua uspešno sarađuje sa snagama SAD.

POGRANIČNI RAT EKVADORA I PERUA 1995.

Problemi Perua sa finansiranjem vazduhoplovstva doveli su do toga, da je planirana nabavka 26 lovaca miraž-2000P, svedena na nabavku svega 12 lovaca miraž-2000 (10 jednoseda i dva dvoseda). Nabavljeni avioni su imali jednu manu – nemogućnost borbe u vazduhu van vizuelnog dometa, jer su uz avione došle samo rakete za blisku borbu Matra mežik. Uštede na polju
vazduhoplovstva surovo će otrezniti političke lidere Perua tokom rata sa Ekvadorom, koji je vođen u periodu januar-februar 1995. godine.
Čarke na granici s Ekvadorom, između kopnenih snaga Perua i Ekvadora trajale su uz smanjeni intenzitet sve do 1995. godine. Iako je Peru iz Drugog pograničnog rata sa Ekvadorom vođenim 1981. godine izašao kao pobednik, čarke na nemirnoj granici između te dve zemlje nisu prekidane.
Otvoreni sukob između kopnenih snaga dve susedne zemlje izbio je 9. januara 1995. godine. Može se reći da je rat s Ekvadorom došao u lošem trenutku po vazduhoplovstvo Perua.

Tradicionalno jedno od najjačih vazduhoplovstava u Južnoj Americi, vazduhoplovstvo Perua je bilo nespremno za sukob, zbog ekonomske krize koja je pogodila Peru tokom osamdesetih godina XX veka i koja je svoj uticaj imala i tokom devedesetih godina XX veka. Početkom 1995. godine, s krizom koja se nadvila nad vazduhoplovstvom Perua, vazduhoplovstvo nije bilo spremno za rat koji je izbio. Naime, veći deo flote lovaca miraž-2000 koja je nabavljena tokom osamdesetih godina XX veka bila je prizemljena zbog nedostatka rezervnih delova. Samo su tri miraža-2000P bila spremna za borbu, što je bilo nedovoljno. Isti problem je mučio jedinice koje su bile naoružane avionima SU-22M, od kojih je svega sedam aviona bilo spremno za borbu. Takođe, su i jedinice naoružane avionima A-37B mučili slični problemi. Jednostavno vazduhoplovstvo Perua nije bilo spremno za rat, iako će se situacija poboljšati krajem januara 1995. godine.

Ekonomska kriza potresala je i Ekvador, ali je Ekvador konstantno držao većinu flote aviona miraž F-1JA, kfir C-2 i jaguar u ispravnom stanju. Sa skoro deset miraža F-1E, deset kfirova i četiri do šest jaguara u borbenoj ispravnosti, vazduhoplovstvo Ekvadora iako manje u ukupnom brojnom stanju, sa skoro 30 aviona u ispravnom stanju brojčano je bilo u prednosti nad vazduhoplovstvom Perua, koje je imalo nešto više od desetak aviona u ispravnom stanju. Tako da je vazduhoplovstvo Ekvadora bilo u kvalitativnoj prednosti nad vazduhoplovstvom Perua tokom rata 1995. godine, u odnosu na prethodni rat koji je vođen 1981. godine, kada je vazduhoplovstvo Perua bilo u prednosti.

Početkom 1995. godine počeo je rat koji je poznat kao Kondorov rat, jer je vođen u području koje je poznato pod imenom Kordiljera del Kondor. Navedeni rat je poznat i kao Kanepa rat.

Snage sukobljenih strana su se koncentrisale u dolini reke Kanepe i po njoj je ovaj rat i nazvan Kanepa rat.

Naime, već 9. januara 1995. godine, jedna patrola peruanske vojske je upala na teritoriju Ekvadora, došlo je do okršaja sa vojnicima Ekvadora te je ona razbijena. Dva dana posle, 11. januara još jedna patrola peruanskih vojnika upada na teritoriju Ekvadora. Već 21. i 22. januara počinje opšti napad snaga Perua na granicu Ekvadora u rejonu Kordiljera del Kondor i Kanepa
reke. U tim napadima Peruanci masovno koriste artiljeriju i helikoptere. Međutim, sve napade Ekvadorci odbijaju i tokom sledeća dva dana vode se žestoke borbe za prevoj Kondora.

Kad je sukob izbio vazduhoplovstvo Perua je angažovalo sve ispravne avione uključujući tu i naoružane avione EMB-312 tukano (AT-27 tukano). Zadatak tukana je bio noćni napad na položaje Ekvadoraca bombama. Tokom tih borbi najbolje su se pokazali helikopteri Mi-8T i Mi- 17, koji su stizali uvek na vreme tamo gde god je to bilo potrebno. Međutim, gubici Peruanaca su bili veoma teški. Naime, poučeni iskustvom iz prethodnog sukoba, Ekvadorci su u područje Kondora dopremili lakoprenosne raketne sisteme zemlja-vazduh bloupajp i igla-1E i njima gađali vazduhoplove Peruanaca. Malo je detalja poznato o gubicima Peruanaca, a zasigurno se zna da je jedan Mi-8T oboren raketom bloupajp 29. januara. Već 6. februara oboren je jedan laki bombarder kanbera B.Mk-68. Tokom napada na jednu bazu ekvadorske vojske 7. februara raketama igla-1E oboren je helikopter Mi-25. Nakon neuspeha pregovora 9. februara 1995. godine, izbijaju najteže borbe i avijacija Perua je veoma aktivna. Tog dana, avioni miraž-5P i SU-22 izvode 16 borbenih letova i napadaju pograničnu bazu ekvadorske vojske. Tokom noći avioni kanbera izvode noćne napade na položaje ekvadorske vojske u dolini reke Kanepe. Već ujutro 10. februara avioni A-37B i SU-22 izvode seriju napada na položaje Ekvadoraca. Tog jutra oborena su još dva helikoptera Mi-8 od strane lakoprenosnih raketnih sistema, koji su ispaljeni sa ekvadorskih položaja. U poslepodnevnim časovima dolazi do vazdušnih borbi između ekvadorskih lovaca miraž-F-1JA i peruanskih aviona A-37B i SU-22M. U tim duelima oborena su dva aviona SU-22M raketama mežik. Jedan od peruanskih pilota poginuo je tokom katapultiranja.

Odmah po završetku ove vazdušne bitke, iznad doline reke Kanepe došlo je do još jedne vazdušne borbe. Naime, radarske stanice ekvadorske vojske u rejonu doline Kanepe otkrili se grupu aviona A-37B peruanskih snaga. Avion vazduhoplovstva Ekvadora kfir C-2 evidencijski broj FAE-905, locirao je avione peruanskog vazduhoplovstva A-37B od kojih je oborio jednog
raketama šafrir-IV, dok je drugi uspeo pobeći. Posada oborenog A-37B uspela se katapultirati.

Već 13. februara, u rejonu reke Tatangosa oboren je još jedan helikopter Mi-8T. Uprkos teškim gubicima vazduhoplovstvo Perua nastavlja da izvodi svoje zadatke, dok helikopteri nastavljaju svoju podršku kopnenim snagama, raspoređivanjem dodatnih jedinica komandosa na strateški važnim pravcima. Na tim zadacima helikopteri Mi-8T su pokazali neke svoje mane, naime, bili su manje efikasni na većim visinama i surovim klimatskim uslovima i bilo je nekih problema sa njima.

Ekvadorci su tvrdili da su u noći 11. februara oborili još jedan peruanski avion, ovaj put reč je o bombarderu kanbera. Peruanci su 7. februara 1995. godine sa raketom igla-1E uspeli da pogode jedan ekvadorski kfir C-2, što su Ekvadorci i potvrdili. Tog dana ekvadorski avioni A- 37B uz pratnju lovaca miraž F-1JA i kfir C-2 izveli su napade na položaje peruanske protivvazdušne odbrane. Jedan od ekvadorskih A-37B bio je oboren raketom igla-1E. Avion je pao u peruanskom rejonu Kondor planine. Već 14. februara, još jedan ekvadorski avion A-37B je pogođen raketom lansiranom sa zemlje. Avion je uspeo da dođe do baze i kasnije je opravljen.

Na interveniciju OUN ovaj kratkotrajni sukob je prekinut 17. februara 1995. godine, a oktobr 1995. godine potpisan je mirovni sporazum, kojim je završeno neprijateljstvo između Ekvadora i Perua.

M3391M-1012

VAZDUHOPLOVNE SNAGE PERUA DANAS

Posle završetka kratkog sukoba sa Ekvadorom, vojni i politički rukovodioci su izvršili analizu stanja tokom sukoba, i doneli su odluku da nabave avione za borbu u vazduhu van vizuelnog dometa. Iz Belorusije se nabavljaju lovci MiG-29 i jurišni avioni SU-25. Pristupa se temeljnoj modernizaciji vazduhoplovstva, kako bi ono po tradiciji i dalje ostalo jedno od najmoćnijih u Latinskoj Americi.

Od pet vingova koliko je vazduhoplovstvo imalo do početka sukoba, jedan je rasformiran (4. vazduhoplovni ving) i povučen je veći broj vazduhoplova iz naoružanja.
Danas vazduhoplovstvo ima četiri vazduhoplovna vinga, a to su:

  • 1. vazduhoplovni ving sa komandnim sedištem u bazi Piura koja se sastoji od tri vazduhoplovne grupe.
  1. vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Čiklajo, a sačinjava je 612. lovačka eskadrila „Borbeni petlovi“ sa lovačkim avionima MiG-29S/SE/UB.
  2. vazduhoplovna grupa koja bazira na aerodromu Piura, a sačinjava je 711. jurišna eskadrila „Škorpioni“ sa jurišnim avionima A-37B dragonflaj.
  3. vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Talara, i sačinjava je 112. jurišna eskadrila „Tigrovi“ sa jurišnim avionima SU-25.
  • 2. vazduhoplovni ving sa komandnim sedištem u bazi Lima sastoji se iz tri vazduhoplovne grupe.
  1. vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Čiklajo, i sačinjavaju je:
  2. eskadrila za obuku sa helikopterima Švajcer-300, 332. helikopterska eskadrila sa helikopterima Bel-212 i Bel-412 i 342. helikopterska eskadrila sa helikopterima Mi-17.
  3. vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Lima i sačinjavaju je dve eskadrile.
  4. transportna eskadrila sa avionima L-100-20 herkul i Boing 737-200.
  5. transportna eskadrila sa avionima An-32B.
  6. vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Pisko i sačinjavaju je dve eskadrile.
  7. eskadrila za obuku sa avionima Zlin-242L i 512. eskadrila za obuku sa avionima EMB- 312 tukano (AT-27).
    U sklopu 2. vazduhoplovnog vinga nalazi se i nacionalna služba za aerofotografisanje koja u svom sastavu ima avione Daso falkon-20, lir džet-36, turbo komander TC-690 i Metrolajner C- 26B.
  • 3. vazduhoplovni ving sa komandnim setištem u bazi Vitor (Arekipa) sačinjavaju dve vazduhoplovne grupe.
  1. vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Vitor i sačinjava je 211. jurišna helikopterska eskadrila sa helikopterima Mi-25.
  2. vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu La Hoia (Arekipa) i sastoji se iz dve eskadrile.
  3. eskadrila za naprednu obuku sa avionima MB-339AP i 412. lovačka eskadrila „Jastrebovi“ sa avionima miraž-2000P/DP.
  • 5. vazduhoplovni ving sa komandnim sedištem u bazi Ika i sačinjava ga samo jedna vazduhoplovna grupa.
  1. vazduhoplovna grupa bazira na aerodromu Ika i sačinjava je 421. avijacijska eskadrila sa avionima opšte namene PC-6 i DHC-6.
    Od tri vazduhoplovne komponente u vojsci Perua, samo je vazduhoplovstvo Perua odlučilo da primi u službu žene dobrovoljce. Još 1986. godine u službi se nalazilo oko 2100 žena. Osnovni kurs za žene je isti kao i za muškarce. Žene uglavnom služe u administraciji, sanitetu, meteorološkoj službi i transportnoj službi. Određeni broj žena su i piloti.
  2. Zadatak Vazduhoplovnih snaga Perua je da brani narod i njegove interese kroz upotrebu vojne sile. Dodatne misije su pomoć u očuvanju unutrašnje bezbednosti, pomoć pri raznim katastrofama i mirovne misije.

BORBENI AVIONI

Osnov borbene avijacije Vazduhoplovnih snaga Perua danas čine lovci miraž-2000, MiG-29 i jurišni avioni A-37B i SU-25. Dragulji lovačke avijacije donedavno bili su lovci miraž-2000P/DP. Prvi primerci lovaca miraž-2000 u sastav vazduhoplovstva ulaze tokom 1986. godine. Planirana nabavka 26 lovaca miraž-2000P/DP nije realizovana zbog nedostatka finansija. Nabavljeno je svega deset jednoseda miraž-2000P i dva dvoseda miraž-2000DP. Ovim lovcima je popunjena 412. lovačka eskadrila, 4. vazduhoplovne grupe, 3. vazduhoplovnog vinga koja bazira na aerodromu La Hoia. Eskadrila nosi naziv „Jastrebovi“. Lovci miraž-2000P naoružani su raketama vazduh-vazduh Matra mežik R-550 i Matra super-530. Pored navedenih raketa vazduh-vazduh, avioni su naoružani i raznim vođenim raketama vazduh-zemlja, nevođenim raketnim zrnima i raznim vođenim i nevođenim avio-bombama. Tokom sajma avijacije na aerodromu Le Burže u Parizu, 16. juna 2009. godine ministar odbrane Perua Hose Antonio Belina je sa predstavnicima Ministarstva odbrane Francuske potpisao ugovor o modernizaciji flote peruanskih miraža-2000P/DP. Cena potpisanog ugovora iznosi 140 miliona američkih dolara, i obuhvata modernizaciju avionike integraciju novih raketa vazduh-vazduh i produženje resursa aviona.
Drugi savremeni lovac u naoružanju Perua je lovac MiG-29. Kako je krhki mir uspostavljen prekidom sukoba sa Ekvadorom bio još pod znakom pitanja, Peru odlučuje da nabavi savremene

???????????

Ruske lovce MiG-29. Rusi Peruu nude MiG-29SE po pojedinačnoj ceni od 24 miliona dolara. Međutim, to je bilo skupo za Peru. Peru je mogao da plati pojedinačno po avionu do 14 miliona dolara. Kako je ponuda Belorusije bila dosta povoljnija, Peru odlučuje da nabavi lovce MiG- 29S/UB iz Belorusije. Odlučeno je da se iz Belorusije po ceni od 385 miliona dolara nabavi 16 jednoseda MiG-29S i dva dvoseda MiG-29UB, koji su proizvedeni u periodu 1987/89. godina i bili su višak u vazduhoplovstvu Belorusije. Isporuka prva četiri lovca MiG-29S/UB iz Belorusije završava novembra 1996. godine. Međutim, tada isporuke bivaju prekinute zbog pritiska Rusije. Nakon što je Peru prihvatio da kupi u Rusiji tri novoproizvedena izvozna lovca MiG-29SE po ceni od 117 miliona dolara i da prihvati tehničku podršku Rusije, isporuka je završena 1998. godine. Uz avione pristigle su i rakete vazduh-vazduh R-27, R-60 i R-73, kao i više tipova raznog raketnog i bombarderskog naoružanja, za dejstvo po ciljevima na zemlji. Uz avione MiG-29SE isporučene su i rakete vazduh-vazduh R-77.
Lovci MiG-29S/SE/UB baziraju na aerodromu Čiklajo i popunjavaju 612. lovačku eskadrilu, vazduhoplovne grupe, 1. vazduhoplovnog vinga. Eskadrila nosi naziv „Borbeni petlovi“.

Prvobitno je vazduhoplovstvo Perua raspolagalo sa 21 lovcem MiG-29S/SE/UB, međutim, jedan lovac MiG-29S imao je udes 2001. godine, dok je jedan otpisan zbog neispravnosti. Danas Peru raspolaže sa 14 lovaca jednoseda MiG-29S, tri lovca jednoseda MiG-29SE i dva dvoseda MiG- 29UB. Avioni se modernizaju na standard SMP (to je SMT standard, samo što slovo P označava Peru). Do sad je na standard MiG-29SMP prevedeno osam lovaca, a do kraja 2010. svi avioni će biti modernizovani na SMP standard. Ugovor o modernizaciji peruanskih „dvadesetdevetki“ potpisan je sa ruskom kompanijom MAPO, 12. avgusta 2008. godine. Ceremonija potpisavanja je obavljena u bazi Čiklajo. Ukupna cena modernizacije iznosila je 106 miliona dolara. Ugovor o modernizaciji lovaca MiG-29, ušao je kao deo ukupnog programa modernizacije vojske Perua do 2011. godine, i vredan je 654 miliona dolara.

Modernizacija „dvadesetdevetki“ obuhvata ugradnju novog radara žuk-ME, produženje resursa aviona i instalaciju najnovijih raketa i bombi kako onih vođenih tako i nevođenih.

Sredinom sedamdesetih godina XX veka programom modernizacije vazduhoplovstva, planirano je povlačenje aviona sejbr i hanter iz naoružanja. Tokom 1975. godine iz SAD je isporučena prva serija od 36 jurišnih aviona A-37B dragonflaj. Nabavka aviona dragonflaj je finasiran iz programa MAP, koji je potpisan 1974. godine između SAD i Perua. Prvobitno avion su imali ulogu protivgerilskih aviona. Do kraja 1995. godine ostalo je svega 20 aviona A-37B u upotrebi. Početkom 2010. godine u upotrebi je bilo svega 12 aviona dragonflaj.

Tokom ceremonije prijema donacije aviona A-37B koja se dogodila 4. februara 2010. godine, u bazi Las Palmas u okrugu Surko, ministar odbrane Perua Rafael Rej je primio od zamenika ministra odbrane Republike Koreje Kim Vo Jonga donaciju, od osam aviona A-37B, četiri motora i veću količinu rezervnih delova u vrednosti od 66 milona dolara. Tokom prigodnog govora zamenik ministra odbrane Kim Vo Jong je izjavio, da Republika Koreja podržava Peru u borbi protiv narko mafije i da je donacija aviona Peruu, podrška Republike Koreje borbi protiv krijumčarenja droge u zoni sliva reke Amazon.

Danas Peru raspolaže sa 20 aviona A-37B dragonflaj, od kojih je osam aviona donacija Republike Koreje. Avioni se upotrebljavaju u borbi protiv narko mafijom. Veliki uspeh u borbi protiv narko mafije postižu avioni SU-25, koji su takođe nabavljeni iz Belorusije. Ovi „šturmovici“ u Peruu su poznati kao „ubice kokaina“. Prve primerke aviona SU- 25K/UBK Peru je iz Belorusije preuzeo 1998. godine. Prvenstveno avioni nisu kupljeni za ulogu
koju danas imaju, već kao zamena za avione SU-22M koji se nisu dobro pokazali tokom rata sa Ekvadorom. Avioni koji su nabavljeni su naprednije verzije u odnosu na izvozne verzije koje su
nuđene drugim zemljama. Budući da su prethodno službovali u sovjetskom vazduhoplovstvu, opremljeni su boljom opremom u odnosu na eksportne verzije SU-25. Ukupno je nabavljeno 18 aviona, od toga deset jednoseda SU 25K i osam dvoseda SU- 25UBK. U borbama sa narko mafijom avioni SU-25 pored ostalog naoružanja koriste i rakete vazduh-vazduh R-60Mk. Više manjih aviona mafije uništeno je dejstvom ovih aviona. Kao i n prethodnim avionima i na jurišnim avionima SU-25K/UBK izvršena je modernizacija.

AVIONI ZA OBUKU

Školovanje budućih pilota izvodi se na Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji „Horhe Čavez“. Obuka u letenju se izvodi od strane 51. vazduhoplovne grupe. Početna obuka se izvodi na avionima Zlin-242L. Ukupno 17aviona Zlin-242L se koristi za početnu ili bazičnu obuku. Nakon toga studenti prelaze na avion EMB-312 tukano (T-27 i AT-27), koji služi za prelaznu obuku.
Ukupno je nabavljeno 24 aviona tukano u verziji T-27 i AT-27. Za naprednu obuku služi 14 aviona MB-339AP iz 411. eskadrile za naprednu obuku. Prvobitni plan nabavke od čak 66 aviona za obuku MB-339AP, redukovan je na svega 16 aviona zbog finansijske krize. Avioni su isporučeni 1981. godine, a tokom 1985. godine u raznim udesima izgubljena su dva aviona.

TRANSPORTNI AVIONI

Zadatak vazdušnog transporta u vazduhoplovstvu Perua obavlja 8. vazduhoplovna grupa, koju sačinjavaju dve transportne eskadrile. Osnovu transportne avijacije čine avioni An-32 koji su nabavljeni 1987. godine, kao zamena za neuspele An-26. Avioni su se odlično pokazali u ekstremnim uslovima. Transportna avijacija koristi pet aviona Boing 737-200, četiri herkula L- 100-20, pet Antonova An-32B, pet kineskih Y-12, pet DHC-6 tvin oter, devet PC-6 turbo porter i pet raznih drugih transportnih aviona. Transportna avijacija namenjena je pre svega podršci civilnom društvu u transportu raznog materijala u ekstremnim uslovima.

HELIKOPTERI

Prvi helikopteri za potrebe vazduhoplovstva nabavljeni su još daleke 1957. godine. Nakon toga, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka nabavljeni su helikopteri aluet i irokez.

Najozbiljniji napredak helikopterske jedinice doživele su ulaskom u naoružanje vazduhoplovstva, 15 helikoptera Mi-8T i šest helikoptera Mi-6. Već 1983. godine iz Sovjetskog Saveza je nabavljeno 19 jurišnih helikoptera Mi-25. Tokom rata sa Ekvadorom 1995. godine, radni konj helikopterskih jedinica bio je helikopter Mi-8T. Danas je vazduhoplovstvo opremljeno sa 25 helikoptera Mi-17, 14 helikoptera Mi-25D i dva helikoptera za obuku Mi-25DU, šest helikoptera Bel-212, jednim Bel-412, sedam helikoptera BO-105 i sa šest helikoptera za obuku Švajcer-300.

MORNARIČKA AVIJACIJA

Iako je mornarička avijacija formirana još daleke 1920. godine, zbog odluke da se spoji sa komponentom avijacije kopnene vojske i formira Korpus avijacije Perua, mornarička avijacija sve do 1950. godine nije postojala kao autonomni deo avijacije Perua. Naime, tad je odlučeno da se kao druga po redu komponenta avijacije Perua, pored Vazduhoplovnih snaga formira i mornarička avijacija. Sedište mornaričke avijacije je u okrugu Ankon 32 kilometra severno od glavnog grada Lima. Glavna operativna baza je Lima-Čiklajo. Ubrzani razvoj mornarička avijacija započinje 3. jula 1963. godine. Obuka pilota mornaričke avijacije se izvodi u bazi San Huan de Markona, dok baza Pukalpa nema stalnu vazduhoplovnu jedinicu. Kao i u mnogim
mornaričkim avijacijama širom sveta i u mornaričkoj avijaciji Perua, osnovu čine helikopteri.

A Peruvian Navy ASH-3D Sea King helicopter is about to touch down on the fantail of the Peruvian Carvajal (Lupo) Class (FFGHM) Frigate Buque Armada Peruana (Ship of the Peruvian Armada) BAP MARIATEGUI (FM 54) during Exercise UNITAS XLII.

Mornarička avijacija je organizovana u 1. vazduhoplovnu grupu koju sačinjavaju četiri eskadrile. U bazi San Huan de Markona baziraju eskadrila za obuku sa pet aviona Bič T-34C-1 turbo monter i pet helikoptera Enstrom F-28F, eskadrila za izviđanje i pomorsku kontrolu raspolaže sa dva aviona Foker 60 MPA, četiri aviona Bičkraft 200T super king er i sa tri aviona Foker F-27 frendšip i eskadrila za transport koja raspolaže sa dva aviona Bičkraft super king er i Cesna 206, sa dva aviona Antonov AN-32 i dva helikoptera Mi-8T.

Napadačka eskadrila bazira u bazi Lima-Čiklajo i raspolaže sa tri helikoptera Bel-206B, pet helikoptera AB-212ASW i tri helikoptera ASH-3D si king. Mornarički borbeni helikopteri naoružani su pored ostalog i raketama AM-39 egzose.

AVIJACIJA KOPNENE VOJSKE

Treća i najmlađa komponenta avijacije Perua je avijacija kopnene vojske. Avijacija kopnene vojske formirana je odlukom iz 1971. godine kada je odlučeno da se uz pomoć kredita iz inostranstva nabavi pet helikoptera Helio super kurir i osam helikoptera Bel-47G.

Naročito je ova komponenta avijacije razvijena tokom sedamdesetih godina XX veka, kada je u Sovjetskom Savezu nabavljeno više aviona i helikoptera, koji su bili embrion buduće avijacijske brigade. Na vojnom delu internacionalnog aerodroma „Horhe Čavez“ bazira vazduhoplovna komponenta avijacije kopnene vojske. Avijacija kopnene vojske Perua organizovana je u dva bataljona avijacije. Prvi je 811. bataljon avijacije opremljen sa dva aviona Antonov An-28, dva aviona Antonov An-32, pet aviona Iljušin Il-103, dva aviona Pajper PA-31 navaho, dva Cesna T- 303 krusejder i po jednim Bičkraft er king, Cesna 208 i Pajper PA-34. Drugi bataljon je helikopterski 812. bataljon avijacije koji je naoružan sa 26 helikoptera Mi-8T, 14 helikoptera Mi- 17, 14 helikoptera Mi-25 (Mi-24V), tri helikoptera Mi-26, dva helikoptera Mi-35P, dva helikoptera Bel-412, pet helikoptera A-109K2, pet helikoptera SA-316/319 aluet-III, sedam helikoptera Enstrom F-28F, dva helikoptera Bel-47G i jednim Sa-315 lama.

Helikopteri Mi-26 se upotrebljavaju u mirovnim misijama u svetu. Jedan je angažovan tokom mirovne misije u Timoru. Osnov avijacije čine Ruski helikopteri Mi-8T, Mi-17 i Mi-25 (Mi-24V) koji su se odlično pokazali u borbama tokom rata sa Ekvadorom 1995. godine i danas kada se upotrebljavaju u borbama protiv narko mafije.

POGLED U BUDUĆNOST

Posle izvučenih zaključaka i podvučene crte nakon rata 1995. godine, vojni a pre svega politički vrh Perua odlučio je da ne zapostavlja ni jednu od tri komponente avijacije Perua (Vazduhoplovne snage, mornaričku avijaciju i avijaciju kopnene vojske). I pored nedostatka finansijskih sredstava, Peru je uspeo da uspostavi komplet remont vazduhoplova i da izvrši modernizaciju određenog broja ključnih vazduhoplova. Decembra 2009. godine sa Brazilom je potpisan ugovor o isporuci aviona super tukano. Do danas je isporučeno četiri aviona EMB-314 super tukano. Uz podršku Rusije izvršena je modernizacija aviona MiG-29 i SU-25, a sa Francuzima je potpisan ugovor o modernizaciji lovaca miraž-2000. U nabavku novih helikoptera iz Rusije Peru je uložio 250 miliona dolara. Zadatak vazduhoplovstva u budećem periodu biće pre svega borba protiv narko mafije, u kojoj je vazduhoplovstvo pokazalo zavidne rezultate. Zbog tih činjenica peruanska avijacija usko sarađuje sa SAD u borbi sa narko dilerima. U odnosu na veličinu teritorije Perua, brojno stanje vazduhoplovstva je nedovoljno, ipak ni vazduhoplovstva susednih zemalja nisu brojno veća od vazduhoplovstva Perua. Uz sve teškoće koje je snašlo vazduhoplovstvo Perua, ono je i dalje jedno od vodećih vazduhoplovstava u Latinskoj Americi, a sa borbenim avionima koji imaju mogućnost borbe van vizuelnog dometa i opasan rival.

ZAKLjUČAK

Dugo su zemlje Južne Amerike mnogim vojnim hobistima, ali čak i znalcima, bile tera incognita. Osim nekih površnih znanja (da su gotovo sve zemlje tog kontineta nastale pod direktnom dominacijom Španije, Portugalije a delimično i Engleske i Francuske, da bi se uticaj SAD razvio tek u prošlom veku), o tim zemljama nismo znali mnogo. Razlog je jednostavan – ogromna daljina i potpuno drugi sociološko-kulturološki, religozni i istorijski milje činili su taj deo sveta nama neinteresantnim. Čak je i Drugi sv. rat prošao mimo tog kontineta, pa se zato moglo dogoditi da nek nacistički zločinci nađu tamo trajno i relativno sigurno utočište. Međutim, na prelazu trećeg milenijuma situacija se značajno menja i Južna Amerika, kao još uvek relativno čist deo Zemljine kugle, sa svojim samo delimično eksploatisanim bogatsvima postaje predmet globalizacije. „Pluća Zemlje“ sa beskrajnim šumama Amazonije i ogromno vodeno bogatstvo, pored neistraženih drugih resursa, definitivno ovaj kontinet dovode na sam vrh liste poželjnih žrtava Novog svetskog poretka. Savemeni lešinari, multinacionalne korporacije iza kojih stoje njihove države, nepogrešivim lovačkim instinktom osetile su pa i predvidele gde će se, ubuduće, nalaziti glavna pozornica mnogih svetskih zbivanja. Peru je jedna od najvećih država na svetu i to bi takođe za mnoge laike bilo prilično iznenađenje. Ona je 19. po veličini državne teritorije, a 39. po broju stanovnika. Reč je, dakle, o prilično velikoj državi, nesumnjivih prirodnih bogatstava i značajnih resursa, od kojih je možda i najveći (ako ne računamo rudna bogatstva i koku, kao nacionalni proizvod) velika dužina obale.

Sa peruanskih obala krenula je kontikijevskim stazama civilizacija do Okeanije. Jedna takva država, koristeći nezaboravno znanje i kolektivno pamćenje Inka, spremna je da zaštiti svoja bogatstva i vrednosti. Paradoksalno je to da je SSSR, u doba najveće svoje moći kao jedino
uporište u Južnoj Americi imao Kubu. Danas, Rusija ima sigurne i dugotrajne poslovne partnere više nego njeni prethodnici. Pokazalo se da robusirana tehnologija, tradicionalni zaštitni znak ruskih proizvoda, kombinovan sa sofisticiranim oružjima, predstavlja idealnu platformu za odbrambene sisteme Južne Amerike. Surova ratna zbilja u kojoj su te zemlje manje – više bez prekida (nerešeni međudržavni odnosi, nasleđe kolonijalnih nadmetanja, a umnogome i bespoštedni rat s vrhunskim kriminalom) učinila je da se vojna i državna rukovodstva htela- ne htela, opredeljuju za oružje, oruđe i sisteme koji se dokazuju u borbi, a ne na papiru… a tu ruski proizvodi prednjače. Imajući u vidu sve ovo izneseno, može se sa sigurnošću pretpostaviti da će ratno vazduhoplovstvo, kao vitalni vid oružanih snaga, sve više dobijati na značaju ne samo u Peruu već i u celoj Južnoj Americi.

FOTO: Ministarstvo odbrane Perua i RV Perua

NE PROPUSTITE:

FELJTON VAZDUHOPLOVNE SNAGE LATINSKE AMERIKE 1. deo: Ratno vazduhoplovstvo Venecuele

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.