MINIJATURE HLADNOG RATA: Operacija Avala, odgovor JNA na upad Sovjetske armije u Čehoslovačku 1968.

AUTOR: Andrej Mlakar

Odnosi između Jugoslavije i Sovjetskog Saveza, uprkos povremenim usponima i padovima stalno su opterećivali JNA. To se posebno isticalo u nabavci naoružanja i vojne opreme, što je stalno iziskivalo brigu. Trenuci opuštanja i poverenja znali su iznenada da budu prekinuti, kao što je to bio slučaj posle upada sovjetskih snaga u Čehoslovačku 21. avgusta 1968. godine.


U istorijskoj i publicističkoj literaturi ta dešavanja dobila su naziv « Praško proleće», a ovde opisaćemo dva načina: vojni i vojno- politički kako je socijalistička Jugoslavija tada lider Pokreta nesvrstanih odgovorila na Brežnjevljevu “ Doktrinu ograničenog suvereniteta“ isprobanu baš na Čehoslovačkoj.

Na Jugoslovenskoj armiji su se inače više nego na bilo kom drugom delu državne politike Titove Jugoslavije kako tada, tako i danas kad je raspadom SFRJ nastalo šest republika od kojih su sad četiri članice NATO pakta prelamaju odnosi snaga u zemlji i njihovog pristupa podeljenom svetu Istoka i Zapada.

U trenutku dok se spremala vojna intervencija sovjetske armije i snaga zemalja Varšavskog pakta u Čehoslovačkoj, JNA bila zatečena. Na to je prevashodno uticalo više faktora jedan od važnijih bili su dobri odnosi sa zemljama Varšavskog pakta, Šestodnevni rat na Bliskom istoku i bezbednosna situacija u Sredozemlju, ali i Titova poseta lideru čeških komunista Aleksandru Dubčeku od 9-12 avgusta 1968. Tad se Titov zaključak sveo da u « SSSR- u nema tako kratkovidih ljudi, koji bi išli na politiku sile za rešavanje unutrašnjih pitanja u ČSSR. Ovakav stav je uticao i na to da u prva dva dana od upada snaga Varšavskog ugovora čak trećina jugoslovenskih vojnih obaveštajaca u zemljama Istočnog bloka uključujući i vojnog atašea u Pragu budu na godišnjem odmoru.

Rano jutro 20. avgusta 1968. predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita u njegovoj rezidenciji hitno su probudili sa informacijom da je Sovjetska armija upala u Čehoslovačku. Smesta je sazvan sastanak najviših vojnih i civilnih rukovodioca i naređene su mere povišene borbene gotovosti, posebno jedinica integralnog sistema PVO od koga se očekivalo da prvi prime glavni udar.

Vojni deo

U noći 20 na 21. avgust batajnički 204. puk preveden je u povišenu borbenu gotovost. Puk je dobio signal za borbenu uzbunu pod nazivom « Gusar» jer je tu noć na radarima uočen veliki broj ciljeva u vazduhu koji su se približavali jugoslavenskoj granici iz pravca Mađarske. Tadašnji komandant puka Bojan Savnik na signal iz Operativnog centra 11. d. PVO podigao je u vazduh sve raspoložive avione i usmerio ih ka mađarskoj granici. Posle se ispostavilo da su Sovjeti i Mađari elektronski ometali naše radare i simulirali lažne radarske slike da veliki broj aviona leti prema granici.

Drugi bataljon bio je lociran u Ljubljani i po delovima u okolini Pule, Muzilu i Umagu. U letačkim jedinicama 82. Lavijacijska brigada, 172, 185. avijacijski put uvedena je pripravnost broj 1 i 2, dok je 117. lovački puk držan stalno u pripravnosti broj 3. 82. avijacijska brigada locirana u Cerklju sa 237. eskadrilom je ostala na matičnom aerodromu, dok je 238. prebazirana na Pleso. Tadašnji 155. raketni puk stacioniran u Zagrebu sa po tri lansera na svojim vatrenim položajima bio je spreman za dejstvo po agresorskim letelicama za nepunih šest minuta. Jedinice ovog puka su ostale u blizini svoje kasarne, dok je drugi raketni divizion ovog puka isturen u noći 31. avgust na 1. septembar u okolini Ivanić grada. Tokom trajanja krize zabeležen je neprekidan 48 časovni rad 155. raketno tehničkog diviziona na pripremi i otpremanju raketa na vatrene položaje. Kuriozitet čitave vojne vežbe „Avala“ je bilo i dejstvo celokupnog objekta Klek – podzemni aerodrom Željava kod Bihaća. Tokom vežbe primenjivane su posebne procedure za letenje, zabranjene zone, sistem indetifikacije vazduhoplova- kasnijom analizom ove vežbe ocenjen je visoki stepen obučenosti pilota i
zemaljskih posada.

Narednih dana od 21-25. avgusta kompletna RV i PVO prevedena je u povišeni stepen borbene gotovosti. U okviru aktivnosti odbrambene pripreme zemlje za napad od strane agresora nazvane su vežba pod imenom „Avala“. U okviru tog zadatka deo letačkih jedinca, raketnih i VOJIN prebaziran je i oni su zaposeli ratne položaje širom zemlje, posebno u smeru prema granicama sa zemljama istočnog bloka. U 5. vazdušnom korpusu jednice diviziona PVO i VOJIN su bile razmeštene na lokacijama u unutrašnjosti Hrvatske: Kurilovec, Sisak, Donji Miholjac, Pleso, Koprivnica, Donja Lendava gde se razmestio 15. divizion PVO i komanda 5. puka VOJIN sa komandim mestom u selu Buševac.

Beogradski 204. puk je bio glavni koji se trebao suprostaviti potencijalnom agresoru iz pravca Mađarske, pa je u tu svrhu izvrešna disperzija eskadrila. 128. eskadrila zauzela je borbeni raspored na aerodromu Tuzla, 126. na aerodromu Lađevci, dok je 127. ostala na Batajnici. Puk je tad prvi put ostvario jednovremeno baziranje na tri aerodroma. Čak je i susedna 525. trenažna esakdrila 26. avgusta 1968 prevedena u povišeni stepen borbene gotovosti i pridodata 11. diviziji PVO. Kasnije 8. oktobra uvedeno je stalno borbeno dežurstvo komande 204. puka i jedne od tri eskadrile ( pripravnost 3.), jednog odeljenja migova 21 koje je bilo u pripravnosti 2 i lovačkog para u pripravnosti broj 1. U toku noći pripravnost se nastavljala sa 50 posto dnevnih efektiva u pripravnosti broj 2 i 3.

Zanimljivo je i da 250. raketni puk u trenutku sovjetske invazije ima čak više od polovine starešina na odmoru. Usledilo je iznenadno prevođenje snaga iz borbenog u marševski poredak, posedanje novih vatrenih položaja, a sve starešine koje su bile na odmoru su hitno pozvane da se jave u jedinice. Tokom vežbe Avala na vatreni položaj jwl razmeštena i baterija lake protivavionske artiljerije, koja je dobila zadatak maskiranja, pregrupisavanja i posedanja vatrenih položaja u reonima, gde se očekivao vazdušni desant snaga Varšavskog pakta. Na borbenim sredstvima diviziona neprekidno su se nalazile borbene smene, a ostatak ljudstva se nalazio u okolnim prostorijama.

S vremena na vreme u zavisnosti od situacije i aktivnosti neprijatelja na isturena komandna mesta jedinica stizale su informacije u prelasku u najviši stepen pripravnosti za što brže dejstvo po neprijatelju koji bi upao u naš vazdušni prostor. Pokreti jedinica su uglavnom vršeni noću, a stanice za osmatranje su bile u neprekidnom radu. Tokom Čehoslovačke krize od 20. avgusta do 8. oktobra, obaveštajne jednice RV i PVO registrovale su više izviđačkih opservacija od strane vojnih atašea zemalja članica NATO i Varšavskog pakta. Posebno na udaru obaveštajaca bio je 3. raketni divizion 250. raketnog puka na vatrenom položaju Pećinci u okolini Beograda kog su opservirali vojni ateši SAD i Italije, 1. raketni divizion kog je opservirao mađarski i 2. raketnog diviziona kog je opservirao sovjetski vojni ataše.

Zadatak „Avala“ završen je 7. oktobra tačno u 13 časova kada je doneta odluka da se sve jednice vrate u stalna mesta baziranja i redovnim mirnodopskim zadacima. Analiza vežbe koja je kasnije usledila pokazala je da su sve jedinice puka uspešno završile sve postavljene zadatke, da su starešine i vojnici odlično obučeni i spremni za upotrebu borbene tehnike. Raketnim pukovima ova vežba analizom je pokazala da su dobili preko potrebno znanje i iskustvo u montiranju desetine raketa za jednu noć, skidanje, marševanje, promenu frekvencija rada, predislokaciju, punjenje protivavionskih topova bojevom municijom.. Ovom vežbom je inače do detalja bio uigran sistem uzbunjivanja jedinica, uvežban sistem komandovanja i veza koje su besprekorono radile tokom čitave vežbe.

Upad sovjetskih snaga u Čehoslovačku zatekao je rod oklopnih jednica u procesu prenaoružavanja na nove tipove vozila, a mnoge te planove kriza je dovela u pitanje. Posle vesti o upadu sovjetskih snaga naređena je bila delimična mobilizacija, aktivirane su bile i neke jednice B. ešalona.

Aktivirane su bile 211. i 265. oklopna brigada kao i 1. bataljon 239. oklopne brigade i čak još osam oklopnih pukova koji su upućeni na granicu sa Mađarskom i Bugarskom, kao i važnijim centrima gde se očekivao potencijalni vazdušni desant, jer je odbrana od protivvazdušnog desanta postala imperativ, na kome su se angažovale sve komponente odbrane zemlje pa i tenkovi.

Vojno-politički deo

Istog dana kada je izvršen upad Sovjetskih jedinica u Čehoslovačku sazvana je sednica Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ, na kojoj je general Ivan Gošnjak, pomoćnik vrhovnog komandanta i bivši ministar odbrane izložio pesimističan pogled na pružanje otpora eventualnim budućim pritiscima na Jugoslaviju. On je tom prilikom ukazao da se Jugoslavija tokom 1960- tih potpuno preorjentisala na vojnu saradnju sa Sovjetskim Savezom, pa je i
vojnostrateške programe tako koncipirala da se jednostrano usmerila na odbranu od imperijalističkih zapadnih država, a zemlje socijalističkog tabora tretirane su kao siguran saveznik u mogućem ratu. Gošnjak je tad naveo da su kompletne nabavke za armiju pokrivane iz SSSR-a, kao i da je tamo organizovana obuka jugoslovenskih oficira, dok su u vojne objekte JNA dolazili sovjetski oficiri.

Dva dana kasnije na X plenumu CK SKJ 23. avgusta 1968. Tito je rekao:

« Treba da razmislimo kako da se postavimo, da hladnokrvno rasuđujemo jer iz ove kože ne možemo van. Jasno je da ćemo braniti svim sredstvima naš slobodan razvitak, našu nezavisnost ma sa koje strane nas ugrožavali. Na to moramo biti spremni. Đavao bi ga znao ko šta sada misli. Jer danas vidimo da iznenada neko poklopi jednu zemlju. Naša zemlja se nalazi u vrlo osjetljivom geografskom položaju: Mi smo imali zaleđe u koje sam vjerovao, u koje sada više ne vjerujem», rekao je Tito što je bilo njegovo direktno priznanje da je on stajao iza procene odakle zemlji preti najveća opasnost u slučaju sukoba, posebno u vreme bliskoistočne krize.

Ta procena značila je, da je formacija u garnizonima JNA na severu zemlje prema Mađarskoj redukovana bila sa A na B formaciju i da te jedinice nisu mogle biti stavljene u trenutno dejstvo u slučaju napada. Što je još opasnije bilo, ukinuto je obaveštajno opserviranje prema zemljama Varšavskog pakta.

Slučaj ukidanja vojnoobaveštajnog opserviranja istočnih komšija je posebno bilo zabrinjavajuće o čemu je svedočio i spor generala Oreščanina koji se tome usprotivio i Gošnjaka koji je smatrao da opasnost ne preti sa Istoka. Ova odluka donesena je godinu dana pre Sovjetske invazije na Čehoslovačku kada je ukinuta obaveštajna delatnost prema SSSR i njegovim saveznicima.

Svedočenja generala Pajića govori o tome da u Podravini prema granici sa Mađarskom gde su nekad bili stacionirane jedinice „A“ klasifikacije spremne za momentalno dejstvo bez mobilizacije, su postavljene jednice „B“ klasifikacije tj. mobilizacijsko jezgro za ratne jednice koje to trebaju postati po obavljenoj mobilizaciji.. Ovkava odluka našla je jednice JNA na tom prostoru nespremne posle upada sovjetskih i jedinica Varšavskog pakta u Čehoslovačku. Da stvar bude gora kada su Sovjeti ušli u Čehoslovačku , ojačane su i njihove jedinice koje su bile stacionirane blizu jugoslovenske granice. Pa tako sa naše strane na fiktivnoj prvoj liniji fronta našle su se jedinice koje trebaju biti mobilisane, a nisu bili ni izrađeni mobilizacijski planovi niti je bilo dovoljno ljudstva po određenim vojno evidencionim specijalnostima. General Pajić dopunjava da je kriza bila i sa vojnim atašeima koji su bili totalno nespremni i neobavešteni, pa se kao primer navodi i podatak da su tada slali novinare preko granice kao tuirste, pa je tako novinar generalima saopštio da je kod mesta Udar video postavljene lansirne rampe za rakete. Po hitnosti u Mađarsku je do Udara poslat stručnjak artiljerac koji je uspeo da slika i identifikuje da nema lansirnih ramip nego su u pitanju dizalice i da Sovjeti ojačavaju postojeće smeštajne
kapacitete.

JNA je u pomoć poslala i penzionisanog pukovnika Milana Drobca nekadašnjeg vojnog atašea u Mađarskoj od 1954-1957 koji je za određene ljude iz Armije i SUP, koji su bili na granici ili po zadacima putovali u komšijske zemlje organizovao kratak kurs upoznavanja sa Sovjetskom i armijama Varšavskog pakta, posebno sa Mađarskom koju je poznavao.

Na sednicama predsedništva 4. septembra 1968. stanje među rukovodstvom se još više polarizovalo, ali je odlučeno da se situacija sa Rusima dodatno ne zaoštrava nego da se ide na simirvanje, ali da se bude spremno „pružiti zube“ ako zatreba. Na istoj sednici o stanju odbrane referisao je i general Nikola Ljubičić. Tad je konstatovano da su sve aktivne jedinice JNA usmerene bile prema Zapadu i da su svi planovi odbrane računali sa tom varijantom napada. Ostale posebno sevrne i istočne granice Jugoslavije su bile neobezbeđene i pored iskustva sa Informbirom.

Tad u istočnim delovima Jugoslavije nalazili su se manji garnizoni. Pa je ostalo zabelženo da su dva funkcionera Vladimir Bakarić i Mijalko Todorović- Plavi iskoristili priliku da nametnu koncepciju stvaranja teritorijalnih jedinica, jer je po njima JNA sprovela tehnokratsku taktiku,
pa su Partija i drugi društveni faktori eliminisani iz priprema za odbranu zemlje, te da bi dok se izvrši mobilizacija strane trupe bez ispaljenog metka stigle do glavnih gradova republika i da JNA nije sposobna preduzeti opštu odbranu sa tehnokratskim planovima.

Kritika Armije od strasne partijskih funkcionera dovela je do zaključka da centralni komiteti republika uzmu stvar odbrane u svoje ruke, da se aktiviraju štabovi Republika i forimiraju vojni štabovi u opštinama, odredi i bataljoni koje će armija opremiti savremenim naoružanjem, da se obezebdi sistem veza i razradi uloga manjih radio stanica u ratu kako bi se prevazišla tehnokratska organizacija armije?!. To je dovelo do stvaranja koncepcije Opštenarodne odbrane, ali je to neka posve druga tema.

Stišavanjem sitacije oko Čehoslovačke JNA je dve godine kasnije organizovala seriju vojnih vežbi i manevara, kao i štabnih igara:“ Sloboda 71, Podgora 72, Ozren 72, Kosovo 72, vojne vežbe Kupa i Učka, Komandno –štabna ratna igra armija Morava 72″. Do kraja 1972. godine kroz razne vidove obuke prošlo je 400.000 vojnika, oficira i podoficira kako se iznenađenje poput upada Sovjeta u čehoslovačku ne bi ponovilo i zateklo JNA poptuno nespremnu. Takođepreduzeti su bili značajni koraci u poboljšavanju međuljudskih odnosa, discipline i obučenosti ljudstva na novim borbenim sredstvima.

1 Comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.