DR. KLEMEN GROŠELJ EVROPSKI POSLANIK: Evropskoj uniji je potrebna unutrašnja institucionalna konsolidacija, koja će joj omogućiti, da postane globalni igrač, i da odbrani i učvrsti temeljne vrednosti i načela na kojima počiva EU!

AUTOR: ANDREJ MLAKAR

Priča o budućnosti EU, njenoj transformaciji i blokada proširenja na zapadni Balkan nikada nije bila aktuelnija. Zbog svega što se dešava poslednjih tri nedelje u očekivanju početka rada nove EU Komisije na čelu sa miljenicom Angele Merkele Ursule fon der Lejen, priče oko Bregzita i novih težnji o postojanju EU vojske bila je odlična prilika da o svemu tome porazgovaramo sa evropskim poslanikom dr. Klemenom Grošeljem, inače bivšim državnim sekretarom u Ministarstvu odbrane Slovenije, koji je za Blog Vojnopolitička osmatračnica pristao da odgovori na pitanja o budućnosti EU, formiranje evropske vojske, evropskoj budućnosti zapadnog Balkana i koliko je realno da Srbija, Severna Makedonija, Albanija, Crna Gora i BiH budu deo EU porodice.

Napočetku dotakao bi se trenutnih dešavanja u Kataloniji posle potvrde presude trojici lidera? Takođe premijerka Škotske najavljuje zbog Bregzita novi referendum. Kakav je vaš pogled na sva ova dešavanja u svetlu formiranja novog sastava Evropske komisije i budućnosti EU?

Evropska unija se svakako nalazi pred velikimi izazovima. Pitanje Brexita, položaja EU u novom svetskom poredku, koji će se stvarati pre svega između SAD in Narodne republike Kine, i ostalih globalnih igrača su izazovi, koji će svakako u mnogome definisati položaj i uticaj EU u svetu. A, pre svega Evropskoj uniji je potrebna unutrašnja institucionalna konsolidacija, koja će joj omogućiti, da postane realni globalni igrač, a da istovremeno odbrani i učvrsti temeljne vrednosti i načela na kojima EU počiva. To je ogroman izazov kako za zemlje članice, tako i za novi saziv Evropskog parlamenta in nove Komisije.

Spomenuo sam Bregzit. Da li će Velika Britanija kao što je i najavila izaći konačno iz EU ili se saga samo nastavlja u nedogled?

Ja ocenjujem, da u Velikoj Britaniji nema prave političke volje, da se Bregzit izvede, jer je neizvestnost toga čina toliko politički opasna za sve političke aktere u Velikoj Britaniji, da to niko neće da preuzme na sebe odgovornost. Ocenjujem, da će biti politička slika jasnija posle parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji. Ali, i nakon toga ostaće pitanje kakav će to biti Bregzit i kakva će biti buduća priroda odnosa između Velike Britanije i Evropske Unije. Ne smemo zaboraviti, EU je najvažniji trgovinski partner Velike Britanije, a da o političkim i bezbednosnim vezama upošte ne govorim.

Evropska unija od 2015. kad je počela migrantska kriza preživljava veoma nemirni period. Stiče se utisak da problemi se samo nižu, a izlaza nema. Dodajmo tu i odnos sa predsednikom Trampom, uspone evroskepticizma, desničarskih i nacionalno usmerenih stranka. Kreće li se EU ka «vremenu netrpeljivih»?

Ja se nadam i ocenjem, da se vrh evroskepticizma i populizma u EU završio. Bregzit je veoma očigledno pokazao, šta to znači otići na svoje izvan EU. Ali svakako pred Evropskom unijom je veliki izazov, kako reformisati Šengen i celi sistem azilne i migracione politike na nivou EU, i osim toga kako uspostaviti uspešan i efikasan EU sistem zaštite spljnjih granica EU. Pri tome kao što sam već napomenuo EU treba, proizlazi iz temeljnih vrednosti i načela na kojima je stvorena i utemeljena. To je veliki zadatak od koga će zavisiti bodućnost celog projekta zvanog EU.  

Nedavno se govorili da pred EU predstoji nekoliko izazova. Po vama koji su najznačajniji, a ujedno i najopasniji za opstanak EU i koji je mogući put kojim će ići EU u narednom periodu?

Ja mislim, da je glavni izazov kako odbraniti temeljne vrednosti EU (demokratija, sloboda kretanja ljudi, roba i ideja, prava čoveka i pravna država, država blagostanja ili welfare state) i istovremeno učiniti na jednoj strani EU globalno efikasniju kao globalnog aktera i na drugoj strani, kako institucionalno reformisati EU, da njeni građani imaju stvarni i efikasni demokratski uticaj na politiku, koje se stvara u Briselu. Kako, da se EU i njene institucije približe običnom građanu EU, njegovim željama i očekivanjima. Veliki će biti izazov i kako u slučaju, da se Bregzit dogodi spreečiti, da negativni uticaji, koji se mogu videti u stavovima takozvanih „bregzitera“, ne poremete sistem EU. Ideja „bregzitera“ je da Velika Britanija postane slobodnocarinska zemlja, bez mnogo regulacije privrede i sa veoma malo radničkih prava, stnadarda kvaliteta roba i usluga, prava potrošača itd, i sa demokratijom, koja i nije baš prava demokratija. Kao primer oni navode Singapur. Svi mi znamo što to znači. Ja se jako nadam da do toga neće doći, a ako do toga dođe onda EU mora biti u stanju, da ne krene istim putem, jer bi to menjalo njenu suštinu. To bi EU pretvorilo u neku vrste menjačko- trgovačku zajednicu zemlja. A to bi bio kraj EU kao projekta ujedinjenja Evrope.  

Svedoci smo nedavno bili krize oko imenovanja novih evropskih komesara. Neki nisu prošli EU parlament. Pojedinci su videli u slučaju francuskog kandidata Silvije Gulard podrivanje uticaja francuskog predsednika Makrona i neki tinjajući sukob sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Da li je to bila njena osveta ili Silvija Gulard nije prošla zbog sumnji na korupciju?

To je pre svega ne toliko pitanje odnosa Merkel – Makron, koliko je to pitanje dinamike u nemačkoj politici i pre svega dinamike u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), gde je rušenje Silvije Gulard, pre svega prilika za osvetu Makronu za rušenje špicenkandidata Manfred Webera. Ali tim činom postavlja se pod pitanje celokupna sudbina nove komisije. EPP će morati polako, da prihvati činjenicu, da se odnos političkih sanaga u Evropskom parlamentu kao i Evropskom Svetu promenio i da je sada politička realnost drugačija nego unazad pre pola godine. Ja ocenjujem, da se u svim trima glavnim evropskim političkim grupacijama EPP, S&D i Renew, ostvario konsenzus, da je vreme malih političkih igara i ličnih vendata isteklo i da trebamo, da počnemo sa ozbiljnim radom u dobrobit naših evropskih državljana.  

Dotakao bi se i Evropske vojske i zajedničke bezbednosne politike EU. S obzirom na vaše ogormno iskustvo u pogledu bezbednosnih pitanja, da li je san o EU vojsci mit ili stvarnost?

U ovom trenutku EU vojska je san. Realnost je početak ostvarivnja osnovnih fundamenta, na kojima će se polako izgraditi zajedničke EU bezbednosni i vojni kapaciteti. 

Predpostavka da bi NATO mogao biti zamenjen projektom EU bezbednosne inicijative koliko je realan?

NATO ostaje ključni čuvar evropske bezbednosne arhiterkture i severnoatlantskog partnerstva ali će se to postepeno dopunjavati strateškim partnerstvom sa novim odbrambenim i bezbednosnim kapacitetama EU. Tako će se oboje dopunjavati i sarađivati. Sam u tom odnosu vidim strateško partnerstvo, a ne neku formu isključivanja jednog ili drugog.

Prethodno pitanje je bilo uvod u priču oko Turskog upada na sever Sirije. Najnovija operacija Erdogana izazvala je nezadovoljstvo unutar EU i NATO pa su neke članice EU i NATO uvele sankcije Turskoj na prodaju oružja. Preti li NATO zbog Sirije i Kurdskog pitanja, raspad, transformacija ili nešto treće?

Pre svega to je pitanje ne toliko šta želi NATO nego pitanje što želi Turska. Ako želi da ostane saveznik u NATO, ima neku euvropsku perspektivu i želi saradnju sa EU i SAD, onda zna koja su tu pravila i norme u pitanju. Ako se Turska odluči za neki drugi put to ćemo mi u EU i NATO morati, da prihvatimo ali će morati i Turska prihvatiti, da će se zbog toga njen položaj u svetu i regionu promeniti.

Odnos na relaciji EU-Rusija i NATO-Rusija u svetlu nove trke u naoružanju? Bliži li smo konfliktu ili saradnji. Same sankcije EU su pod znakom pitanja jer neke članice nepoštuju. Oslikava li se i u ovom slučaju nejedinstvo EU?

Rusija je za Evropsku uniju važan partner, kao što je i EU važan partner za Rusiju. Ja očekujem, da će polako u odnosu između EU i Rusije, pa i između SAD i Rusije nastupiti neka vrsta detanta, jer niko ne želi nova zaoštravanja ili čak rat u Evropi. Ja ocenjujem, da će početi kompleksni i višestrani pregovori, koji će polako formirati novi sistem ugovara i bezbednosnih mehanizama u Evropi. To će biti proces, koji će imati svojih boljih i loših dana, a na kraju ćemo doći do stanja, koje će omogućiti smirivanje situacije i smanjivanje nepoverenja između glavnih aktera. To se već može videti u pobudama predsednika Makrona, u dijalogu između ruskog predsednika Putina in predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog itd.  

Za EU veliki izazov je dijalog Beograd- Priština koji je u zastoju. Amerikanci imaju čak dva pregovarača. Gde je mesto EU i da li EU ima kapacitet da reši ovaj tinjajući i zamrznuti konflikt? Postaje li problem Kosova otežavajuća okolnost za Srbiju na putu ka EU

Ja to ne vidim, baš tako. Moje stajalište je, da moramo i mi u EU i partneri iz SAD pre svega podržati dijalog između Prištine i Beograda, koga moraju da vode pre svega obe zemlje. Primarni zadatak nas stranaca je da sprečavamo ekstremne situacije, kao što su sada ovaj kosovske carine, koji blokiraju taj dijalog. Jer ja ocenjujem, da ljudi iz ovih zemalja, znaju najbolje koji je politički i društveni trenutak pogodan za rešavanje problema, a na nama iz EU je da vam pri tome u najvećem moguće obimu pomognemo. 

Nedavni trilateralni sastanak Srbije, Albanije i Severne Makedonije u Novom Sadu i formiranje mini Šengena. Odustaje li EU od politike proširenja na Zapadni Balkan? Da li je ovo supstitut zamene za EU.

To je regionalna inicijativa, koji je korak naprijed ka izgradnji večeg poverenja u regiji ali ja u tome ne vidim supstituta za EU. Ja za sve tri zemlje vidim bodučnost u EU a ovu inicijativu kako regionalni pripremu na članstvo u EU. 

Slažete li se sa stavom predsednika Makrona tokom nedavne posete Beogradu, da EU prvo mora da reši unutrašnja pitanja, a onda razmišljati o proširenju?

Ne. Ja mislim, da EU može da vodi, kao ozbiljan globalni igrač, istovremeno institucionalnu reformu, a i proces proširenja. Ako to ne možemo onda je naša poruka svetu i regionu, da je EU u krizi. A to mislim, da nije prava poruka u ovom trenutku.

Da li EU zatvara vrata za Balkanske države? Da li zbog toga ovom prostoru preti sudbina da se ponovi situacija kao 1990 tih ratovi, etnička čišćenja i progoni?

Ne. Ja ocenjujem, da će se sa formiranjem nove Komisije otvoriti nove mogućnosti saradnje sa zemljama regiona, koji će im dati garancije i jasnu evropsku perspektivu.

Postaje li EU nedostižan san za Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju?

Ne. Ako pogledate samo podršku, koju je dobila rezolucija Evropskog parlamenta vezana za otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, evropska budućnost za sve nabrojane zemlje je naš zajednički cilj. I sam se kao član Evropskog parlamenta ustrajno zalažem, da se svim zemljama u regionu osigura jasna evropska perspektiva i da im se na tom putu sveokupno pomaže i dobiju podršku

Kakva uloga Slovenije može biti u stabilizaciji Balkana. Ima li Slovenija potencijal da igra stabilizujući faktor prostora južno od Kupe da se ne ponove 1990 godine 20 veka?

Ja želim, da Slovenija postane još jači most, koji će svim zemljama u regionu ponuditi podršku i pomoć na putu ka EU. Slovenija je bila i biće uvek zemlja, koja je najglasnije zagovarala, da su zemlje Zapadnog Balkana deo naše evropske zajednice i da je članstvo u EU prirodni cilj stabilizacije ovog regiona.

Kako gledate na Višegradsku grupu i njen odnos ka EU kritike politike s jedne i prihvatanje EU fondova s druge. Stvara li se novi geopolitički prostor u Evropi?

Novi geopolitički prostor svakako je cilj nekih političkih elita u tim zemljama ali ja ocenjujem, da je Srednja Europa stala na kraj sa svojim sastankom sa glorifikovanjem istorije i da se polako i uporno vraća na šine ormalnog demokratskog razvoja. Tako se već događa u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj itd. Ljudi ne žele živeti u liberalnoj demokratiji, oni žele da žive u otvorenemu društvu, koje omogućava svakome, da ostvaruje svoje želje i aspiracije. I tu je moć EU najveća baš zbog slobodnog protoka ljudi, roba i ideja, što ove liberalne demokratije uprkos svemu ne mogu da zaustave. A istovremeno to je najveća vrednost EU, koju znamo. 

Za kraj kakvu EU vi vidite iz ugla europosalnika za 10 godina? Evropa kao zajednica država, podeljena EU ili EU u ovakvom obliku kao sad?

Vidim, EU koja će biti unutrašnjo institucionalno jača, demokratičnija i koja će još uvek biti prostor slobode i prosperiteta za sve njene građane, koja će biti u zaključnoj fazi proširenja na zemlje Zapadnog Balkana i koja će biti najjača takozvana „Soft power“ (meka moć) sveta podržana sa adekvatnim vojnim potencialom, da bude akter globalne stabilnosti a ne nestabilnosti.  



Ko je Dr. Klemen Grošelj

Dr. Klemen Grošelj rođen je u Kranju 8. marta 1976. Godine 2000. diplomirao je Bezbednost na Fakultetu za društvene nauke u Ljubljani i od 1. januara 2002. radio je kao asistent i mladi istraživač. Po sticanju titule magistra bezbednosti oktobra 2004, radio je kao asistent sa magistraturom, a posle doktoriranja 2007, postao je istraživač i asistent na katedri za bezbednost.


Marta 2011. preuzeo je mesto savetnika u Kabinetu ministra za ekonomski razvoj i tehnologijo i ujendo bio imenovan za vođu Kabineta ministra po ovlaštenju. Autor je velikog broja radova sa područja nacionalne i međunarodne bezbednosti, društvenog i državnog uređenja, rada savremene države i javne uprave, organizacije, upravljanja i vođenja. Odličan je poznavalac međunarodnih odnosa, događaja i mehanizama u evropskom i međunarodnom okruženju i geografskoj analizi prostora. Odlično poznaje delovanje organizacija i mehanizama donošenja odluka u kriznim situacijama. Govori engleski, italijanski, nemački, srpski, hrvatski i ruski jezik. Septembra 2018. imenovan je na mesto državnog sekretara u Ministarstvu odbrane Slovenije i na toj funkciji ostao je do izbora na mesto poslanika u Evropskom parlamentu u novom sazivu koje sad trenutno obavlja.


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.