Srbija nabavila kineski PVO: A od „brata“ Đinpinga FK-3

Sajt Balkanska bezbednosna mreža objavio je informaciju da je Srbija od Kine kupila protivvazdušni raketni sistem FK-3 i time bar neformalno potvrdila spekulacije, koje već nekoliko meseci kruže da Srbija nabavlja PVO sistem od Kine o čemu su državni tabloidi naširoko pisali pre pandemije koronavirusa.

Priča o tome da će Srbija nabaviti PVO sisteme iz Kine moglo se ponešto načuti i iz „čuvenih“ obraćanja javnosti srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji je znao da prilikom obilaska vojnih jedinica, ili na predstavljanju novih borbenih sistema prozbori, doduše veoma škrto, da će Srbija nabaljati i oružje od Kine u skladu sa svojom politikom vojne neutralnosti. O tome šta ćemo nabaiti pobrinuli su se već gore pomenuti tabloidi pa se govorilo o kupovini kineske kopije PVO sistema S-300. Međutim, kada bi ti sistemi mogli stići u Srbiju nije bilo ni reči.

Istina, kako i sam sajt Balkanska bezbednosna mreža spominje o nabavci PVO sistema za modernizaciju PVO teritorije Srbije bilo je reči u susretima predsednika Vučića i kineskog predsednika Ši Đinpinga, a prvi konkretni koraci učinjeni su pre dve godine, tačnije jula 2018, kada je delegacija Ministarstva odbrane posetila Kinesku uvozno-izvoznu korporaciju za preciznu mehaniku (CPMIEC) gde su im prikazana dva sistema FK-3 i FM -3000, što je navela i Balkanska bezbednosna mreža.

Posle toga o tome su se pojavljivale polovične i uglavnom netačne informacije, a koje kako stvari izgledaju sa ove distance su bile više dimna zavesa za podgrevanje javnosti.

Ipak, kako stvari stoje tamo gde je bilo dima, očito je bilo i vatre, jer se evidentno radilo o veoma važnoj nabavci, čim ni jedan detalj o tome nije iscureo u javnost, jer kako je potvrđeno i autoru ovog teksta, „talasanje“ zbog nabavke artiljerijsko-raketnog sistema „Pancir S1E“ nije se smelo ponovo dogoditi zbog buke koja je usledila u regionu, ali i raznih vladinih i nevladinih organizacija u pojednim članicama NATO pakta koji su digli prašinu kad je objavljena kupovina „Pancira“ i kad je na Batajnici osvanuo deo PVO sistema S-400 u okviru vežbe „Slavensko bratsvo 2019“, zbog čega su SAD u dva navrata slali izviđačke avione nad BiH, Albanijom i KiM da prate vežbu.

Inače, valja dodati i da su srpske posade obučavane i za sistem S-400 što je stvorilo u javnosti mišljenje da će Srbija posle Turske biti drugi kupac ovog hvaljenog PVO sistema.

Kada je sve izgledalo da i od te priče nema ništa, ispalo je drugačije, da naprotiv ima. Prvi šok usledio je početkom februara meseca ove godine. Dok je svet bio okupiran pričom o koronaviorusu zbog čega je grad Vuhan pao u totalni karantin, u Srbiji daleko od očiju javnosti, samo u visokim vojnim krugovima saopštena je bila vest da je sve dogovoreno da se nabavi sistem FK-3 o čemu je bilo reči u kasarni Banjica na jednom sastanku na kome je o nabavkama referisao i sam komandant RV i PVO. Tom prilikom poverljivi izvor autoru je saopštio da je Srbija kupila od Kine PVO sistem FK-3 i to dva diviziona za koje je plaćen avans, a kasnije i puna cena, i da je treći divizion navodno doniran. Kasnije je ipak potvrđena informacija da je i taj treći divizion zapravo plaćen ( ovde valja napomenuti da je autor ovog teksta bio veoma skeptičan povodom čitave priče, smatrajući je ipak maloverovatnom).

Međutim, odluka koja je tad navodno donesena glasila je da se sa ovom informacijom ne treba istrčavati u javnost odmah s obzirom na buku koja se podigla oko kupovine PVO sistema „Pancir S-1E“, čija isporuka se očekivala tad do kraja februara, što je bilo i realizovano sa čak šest letova preko Bugarske, jer bi to moglo stvoriti nepotrebne tenizje, tako da se sa informacijom o kupovini kinsekog FK-3 sačekalo nekih šest meseci.

Ono što je ostalo nejasno u celoj priči bila je formacija jedinice koja će koristiti ove PVO sistem. Istina, spominjala se jednica ranga diviziona, ali je uskočila od drugog izvora i opcija da osnovna taktička jednica bude baterija.

Bilo kako bilo, sastav diviziona ili baterije trebao je biti sledeći: nišanski radar, tri samohodna lansirna oruđa sa četri kontejnera sa po četiri rakete, plus oruđe za pretovar raketa, a u slučaju formiranja jednice višeg ranga divizion/puk na tri diviziona/baterije došla bi i komandna stanica i osmatrački radar velikog dometa. Domet raketa je do 100 kilometara po daljini i 27 po visni. i kad bi se upoređivao sa ruskim verzijama familije S-300 odgovarao bi starijoj verziji S-300P Original verzija PVO sistema HQ-22 iz kog je nastao FK-3 ima domet od 150-170 kilometara po daljini (podaci variraju od izvora do izvora).

Foto China Military

Podaci o FK-3

Detaljnih podataka o samom sistemu FK-3 za sad nema mnogo, jer kupaca izvan Kine i nema, a Srbija će biti prva evropska i zemlja sveta koja je kupila ovaj PVO sistem, koji je javnosti doduše kao model prikazan 2014. godine na kineskoj međunarodnoj izložbi vazduhoplovstva (Airshow China 2014), a kao pravi sistem 2016. godine.

Sistem je opisan kao PVO sistem srednjeg i dugog dometa namenjen za odbranu strateški važnih centara i komandnih mesta od napada iz vazdušnog prostora od strane borbenih aviona, helikoptera, krstarećih raketa, pa čak i taktičkih balističkih raketa dometa do 300 kilometara, laserski vođenih bombi i oružja visoke preciznosti….  

Takođe u podacima o ovom sistemu navodi se da je FK-3 izvozna verzija kineskog PVO sistema HQ-22. koji se svrstava u klasu američkog sistema Patriot PAC 3.

Domet rakete po daljini za izvoznu verziju iznosi 100 kilometara, a ciljevi koji se mogu gađati po visini kreću se od 50 do 27.000 metara.

Vođenje rakete može biti dvojako u početnoj fazi poluaktivno radarsko, koje u uslovima visokog ometanja  i jakih elektronskih smetnji može preći u radio-komandno. Ono što je poznato jeste da jedna baterija ili divizion može da presretne šest ciljeva sa 12 raketa. Uvezivanjem dve ili tri baterije broj ciljeva koji se mogu presretati povećava se na 36 ciljeva uz upotrebu čak 72 rakete. Lanseri raketa kojih može biti od 3 do 6 opremljeni su sa po četiri kontejnera u kojima su smeštene rakete i koji su zaštićeni od svih temperaturnih promena i vremenskih uslova. Pokretanje lansera vrši se automatski. Inače, kako se tvrdi ovaj sistem je zasnovan na sistemu protivraketne odbrane HQ-12, koji za razliku od osnovnog modela ima rakete bez krila.

Kako je navedeno u dostupnim podacima  jedan FK-3 ne može samostalno da izvršava zadatke PVO odbrane, već isključivo izvršava zadatke PVO odbrane uvezan sa drugim raketnim sistemima ove familije.

Zaključak

Nabvka sistema FK -3 od mita polako je postala realnost. Iako je u toku trenutno oduševljenje srpske javnosti, verovatno će biti i onih koji će se pitati zašto baš kineski, a ne ruski PVO sistemi familije S-300 PMU-2 iz ruskih rezervi ili S-400 ako smo obučavali posade za rad na ovom sistemu tokom vežbe „Slavensko bratstvo 2019“. Ali, šta da se radi, takva je bila verovatno procena.

Bilo kako bilo, nabavka ovog PVO sistema je veoma krupan korak u modernizaciji PVO sistema Srbije čiji program bi trebao biti nastavljen i realizovan do kraja ove godine. Takođe, valja ovde dodati i kako će obelodanjivanjem ove kupovine ovog PVO sistema biti krupan korak za Srbiju i pokretač zanimljivih aranžmana u regionu što se tiče nabavke možda novih PVO sistema zapadne kategorije ili taktički raketnih sistema. O tome šta sledi videćemo uskoro, koliko će ova nabavka ustalasati ili ne region.

Autor: Andrej Mlakar

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.