ANALIZA Andrej Mlakar
U četvrtak uveče nešto posle 23 časa u Zagrebu na Jarunskoj cesti nedaleko od Studentskog doma odjeknula je snažna eksplozija. Policija, vatrogasci, radoznali građani svi su se sjurili ispred kratera na kome je bila smrskana olupina i crveno beli padobran.
Mediji su odmah počeli spekulaciju, da je avion pao, ali koji? Pilota nije bilo, ali ima padobran! Šta je to odjeknulo. Mediji su nagađali, a policija je razjurila radoznale ljude. A, onda osvane podatak posle uviđaja, koji je trajao do zore bele da se na pojedinim delovima letelice vidi crvena petokraka i natpisi na ćirilici!
Pojedini specijalizovani mediji utvrdili su da je u pitanju najverovatnije strategijska bespilotna letelica Tu-141 Vr Striž. Ostalo je nejasno samo kome pripada i odtkud baš letelica iz ere Hladnog rata baš nad Zagrebom?
Hrvatski funkcioneri o dronu
U petak ujutro 11. marta, hrvatski funkcioneri počeli su da se takmiče u davanju izjava i to prvo premijer Andrej Plenković
– Bespilotna letelica koja je pala u Zagrebu ruske je proizvodnje, a prema trenutnim informacijama ne zna se da li je bila u posedu ruske ili ukrajinske vojske.
U Hrvatsku je došla iz pravca Mađarske, a prema rečima Orbana, u Mađarsku je došla iz pravca Rumunije, naveo je premijer.
-Zašto se to dogodilo, je li neka greška, izgubljena kontrola, to u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću tvrditi, ali znamo da je letela nekoliko minuta iznad Hrvatske i srušila se u Zagrebu“, rekao je hrvatski premijer.
Plenković je rekao da je dobro što nema povređenih i što je nije pala na stambene objekte, navodeći da nadležne službe istražuju taj slučaj.
-Kontaktirali smo i ukrajinsku stranu da vidimo imaju li oni podatke o tome kako je ta letelica došla čak do Zagreba. U svakom slučaju svi će maksimalno učiniti napore da se što pre utvrde razlozi dolaska i rušenja letjelice u Zagrebu“, naglasio je Plenković.
S druge strane hrvatski predsednik Zoran Milanović izneo je još podataka o padu drona
– Iznad Mađarske je leteo 40 minuta i nakon 7 minuta u Hrvatskoj se srušio. Tretiramo ovo kao ozbiljan incident i istraga je u toku. Moramo ispitati kako je moguće da je do ovoga došlo. Ta letelica je veličine aviona i nije srušena na putu od Ukrajine do Zagreba, dodao je on i naveo da su radari detektovali letelicu.
– Hrvatska protivazdušna odbrana je u stanju u kojem se u nju ulaže. Zavisimo od zapadnih saveznika. Dok ne dobijemo 12 francuskih aviona koji će biti beskorisni dok ne uložimo u dodatna sredstva. Za sada nismo platili visoku cenu, a mogli smo. Ajmo nešto naučiti iz toga. Ovo je nepredviđeno i u ovome moramo zavisiti od partnera iz NATO-a, dodao je on.
Ono što je zanimljivo u celoj priči jeste, kako je ova izviđačka bespilotna letelica stigla do Zagreba. A ono što je najviše zanimljivo jeste kako je ova besiplotna letelica prošla neopaženo kroz čitav sistem osmatranja i upozoravanja NATO i pala u širi centar Zagreba.
Par kilometara od mesta pada letelice nađen i padobran sa snimkom.
Kako je letelica stigla do Zagreba
Ruska vojska povukla ove izviđače iz operativne upotrebe, pre jedno 10 godina. Da li ih je ponovo vratila i koristiu izviđanju zapadnog dela Ukrajine uz granicu sa Mađarskom i Poljskom nije poznato i da je u jednom trenutku letelica nastavila put preko Mađarske do Zagreba. Najverovatnije i nije.
Ne treba isključiti i verovatnoću da je ova bespilotna letelica Ukrajinska, a ne ruska i da je u jednom trenutku i ona iz nekog razloga otkazala poslušnost.
Najrealniji scenario je da je ovaj izviđački dron Tu-141 zapravo pripadao ukrajinskoj armiji i da je fotografisao položaje ruske armije oko Hersona, ali je zbog verovatno ometanja izgubio kontakt sa svojim operaterima i preleteo je više od 700km do Zagreba i srušio se.
A šta radi NATO
Ono što je najviše zanimljivo jeste da je ova bespilotna letelica prošla neopaženo kroz čitav sistem osmatranja i upozoravanja NATO pakta i pala u širi centar Zagreba.
Vojni analitičar Igor Tabak iz Zagreba da je pad drona pitanje NATO saveza, a ne samo Hrvatske.
- Da ne kažemo kako osim čiste PVO problematike, ovo otvara i pitanje operativnosti protivraketnog štita.. Gde se pokazuje koliko su bila pogrešna ruska prigovaranja da daj štit nešto ozbiljno preti, zatvara ili šta već.
O tome da li je Hrvatska mogla da presretne dron koji je bio na radaru Tabak kaže:
Trenutna hrvatska PVO, bazirana je na MiG-21, koji zadnjih godina imaju i ograničeno delovanje noć i uopšte nije bila u stanju za bilo kakav odgovor na brzi cilj koji je po prirodi vise raketni projektil nego dron u modernom smislu. Naši relativno moderni radari su sve registrovali, ali je odgovor bio problematičan. A još je nejasno kako se tu postavio NATO CAOC u Španiju (Terehon) i ko je nadležan za širu koordinaciju nadzora i zaštite vazdušnog prostora NATO članica na ovim prostorima.
VR-2 Striž/Tu 141
Koncern Tupovljev koji je poznat po proizvodnji strategijskih bombardera napravio je i strategijsku bespilotnu letelicu „jastreb“ dometa 3.800 km. U pitanju je izviđačka besiplotna letelice. Plan Tupovljeva bio je da se napravi letelica koja bi izvodila osmatračke letove na Zapadu, iza „Gvozdene zavese“ u dubini teritorije NATO.
Verzija Tu-141 koristi se za operativno izviđanje i lansiral se sa posebne prikolice TOU-141. Osim letelice i lansera postoji i transportno vozilo TZM-141, sistem za kontrolu TPU-141 i stanica ya obradu i dešifrovanje informacija POD-3.
Bivša Sovjetska armija imala je u svom naoružanju čak 152 ovakve letelice. Posle raspada SSSR-a one su ostale u naoružanju ruske, ali i ukrajinske vojske, s tom razlikom, što su ovu stratešku bespilotnu letelicu Rusi izbacili iz operativne upotrebe pre skoro nešto više od 10 godina. Da li su je zbog invazije ponovo vratili u operativnu upotrebu nije poznati, iako ta opcija postoji.
Taktičko Tehnički podaci
Konstruktor OKB Opit ( ANTK Tupovljev)
Proizvođač: Voronježki avijacijski zavod
Namena: Izviđačka bespilotna letelica
Pogon: Turbomalzni motor KR-17A potiska 19,6 kN
Dimenzije:
dužina 14,33m; razmah krila 3,87 m; visina 2,43 m
Performanse:
dolet 1.000-3.800 km; visina leta 50- 6000 m, optimalna visina leta 2.000 m, brzina leta 950-110 kilometara na čas
U naoružanju Sovjetske armije od 1976, a serijska proizvodnja tekla je od 1978-1983 godine. Preostale letelice međusobno su razdelile Rusija i Ukrajina.
Sve teorije o padu drona
Kada se saznalo za pad drona u javnosti je počelo da kruži nekoliko teorija o padu drona
- Postoji jedna poprilično neverovatna teorija da je operator u ovom slučaju ukrajinski vojnik, podoficir ili oficir pogrešio i umesto Yarun uneo zagrebački Jarun za povratak. Naime, u Ukrajini postoji mesto Yarun, nalazi se u žitomirskoj oblasti, između Kijeva i Lavova.
- Kako je moguće da krstareća raketa, koja leti na šest kilometara brzinom do 900 km/čas prođe sve NATO radare i sisteme protivvazdušne odbrane i padne pravo na Zagreb.
- Pukovnik u penziji Boško Zorić sa Instituta za međunarodnu i nacionalnu bezbednost naveo je da prva mogućnost da je došlo do tehničkog kvara i da je to prouzrokovalo pad.
– Poznato je da ruska vojska ima sisteme za borbu protiv dronova koji na bazi elektromagnetnog impulsa. Usmeravanjem tog elektromagnetnog impulsa u bespilotnu letelicu, ona gubi vezu sa svojim operaterom sa zemlje i može da leti po slučajnoj putanji. Treća mogućnost je da je možda bilo namerno usmeravanje – rekao je Zorić u jutarnjem programu na Kurir televiziji.
Vojnopolitička osmatračnica 