AUTOR: Andrej Mlakar
Ukrajinska strana već nekoliko dana saopštava preko medija da se na istoku Ukrajine sprema velika bitka, najveća posle Drugog svetskog rata, kako se navodi a čiji je cilj da se u „donbaski džep“ obuhvati 30.000 ukrajinskih vojnika. Vlasti u Kijevu smatraju da će se upravo na ovom prostoru odlučiti sudbina rata na prostoru Ukrajine.
-Ovo neće biti lokalna operacija na osnovu onoga što vidimo iz priprema Rusije, rekao je ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba, koji je dodao da očekuje operacije velikih razmera koje će uključiti hiljade tenkova, oklopnih vozila, aviona.
S druge strane ukrajinski vojni analitičar Ilja Ponomarenko oglasio se preko Tvitera da u ključnim gradovima Donbasa koji se nalaze pod kontrolom Ukrajine u toku je masovna evakuacija civila, i da lokalne vlasti pozivaju stanovnike Severodonjecka, Slavjanska, Kramotorska da ih napuste i odu na zapad zemlje i da odu dok je to još moguće, jer sledi velika bitka.
O Donbasu oglasio se i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je saopštio posle razgovora sa ukrajinskim šefom diplomatije Dimitri Kulebom da se Ukrajini obezbede više opreme i da alijansa shvata hitnost takvih isporuka.
Naime, prema zapadnim izvorima clji snaga nepriznate Donjecke Narodne Republike je okruženje 30.000 ukrajinskih vojnika u takozvani „donbaski džep“ i da je Ukrajini potrebno još više teškog naoružanja sa Zapada tenkova, artiljerije, borbenih aviona da bi izdržali napad koji će biti znatno drugačiji po svom obimu angažovanih snaga, ali i odvijače se na terenu koji je znatno drugačiji u odnosu na onaj oko Kijeva.
Neko bi postavio pitanje pa koji je toj obim snaga i teren?
Krenućemo, najpre od terena. Na prostoru Donjecka prema zapadu ukrajinska vojska je od potpisivanja minskog sporazuma prema proruskim snagama izgradila značajne betonske fortifikacije sa čime je proboj oklopnim vozilima na početku rata učinila nemogućim. Zbog toga su snage DNR taj prostor napadale teškom artiljerijom i raketama, dok su ruske i proruske oklopne jednice krenule prema jugu, gradovima Hersonu, Nikolajevu i Odesi kako bi se taj porstor spojio u jednistvenu celinu i imali kompaktnu teritoriju. Deo snaga kasnije je usmeren je na Marijupolj, koji je brzo opkoljen i u kome su usledile žestoke ulične borbe.
Posle pada Marijupolja pretpostavka je da će ruska vojska zajedno sa snagama milicije Donjecke i Luganske Narodne Republike imati između 100.000-150.000 vojnika prekaljenih u uličnim borbama kojima će biti glavni cilj da eliminišu „Operativnu grupu Sloboda“, koja je pokrivala taj prostor, a koja je imala takođe brojne snage prema nekim predpostavkama jačine oko 100.000 vojnika, kojima je pridodata i Teritorijalna odbrane sa čime su te snage narasle za nekih još 30.000 vojnika na prostoru od Harkova do Nikolajeva.
Neke pretpostavke govore da bi za zatvaranje „donbaskog kotla“ ruske snage mogle da angažuju oko 300.000 vojnika, oko 1.000 tenkova T-64, T-72, T-80, borbenih vozila pešadije BMP -1, 2, oklopne transportere BTR-82A, oko stotinjak aviona i borbenih helikoptera. Neke procene govore da će Rusija najverovatnije u ovoj velikoj operaciji angažovati dodatni ešalon snaga, koje do sad nisu uključivane u operaciju, a u opciji su i rezervisti koji su stacionirani uz samo rusku granicu.
Isto tako na severoistočnom pravcu iz smera Luganska ruska vojska će krenuti na Harkov sa samo jednim zadatkom , zaposesti desnu obalu Dnjepra, minirati mostove i stvoriti bastion koji će zaustaviti prodor ukrajinske vojske koja dolazi sa pravca Kijeva kao ispomoć i zadržati dok „donbaski kotao“ ne padne u potpunosti. U okviru priprema za ovu operaciju navodi se da su ruski borbeni avioni SU-25 i Su-34 napali železničku stanicu u Barvinikovi koja se nalazi između Kramatorska i Poltave. Do sada ukrajinske snage na ovom pravcu su dobili najsavremenije protivoklopno i protivvazušno naoružanje. Ono gde imaju najveći neodstatak je oklop i artiljerija, kao i dronovi, jer dosta toga što je prikupljeno za napad na Donbas i Lugansk koji su trebali navodno da počnu 2. marta je uništeno.
Ono što bi ruskim snagama predstavljalo veliki problem jesu artiljerijsko-raketne jednice sa taktičkim balističkim raketama „Točka-U“ sa kojima je u proteklih mesec dana u nekoliko navrata gađan Donjeck.
Ruski napadi na skladišta goriva, disperzovana skladišta municije i ključna saobraćajna čvorišta veruje se da su bili deo šire strategije kako bi se borbeni potencijal ukrajinskih snaga na ovom prostoru smanjio i time da za nešto od dve nedelje ostanu bez municije i goriva, sa čime bi njihova predaja bila neizbežna.
Kad se mislilo o velikoj bitci prvoj posle 2. svetskog rata Ukrajincima je većinom u glavi druga bitka za Harkov, koja se odvijala na ovom prostoru februara 1943. kada je Crvena armija uspela na južnom frontu pokrene ofanzivu zauzme Harkov, koji su onda Nemci pod komandom fin Majnštajna posle iznenadnog protivudara ponovo osvoje ovaj grad strateške važnosti. Sovjetske snage na tom prostoru imale su 535.000 vojnika, 1.300 tenkova, a nemačka 230.000 vojnika i 450 tenkova. U bici za Harkov i donbaski basen SSSR je iygubio 204.000 vojnika, a nemci 35.000 od čega je trećina otpadala na SS divizije.
Vojnopolitička osmatračnica 