Prošle nedelje prostrujila je društvenim mrežama vest da je Grčka odlučila da sve svoje PVO sisteme ruske proizvodnje jednu raketnu bateriju sa 4 sistema TOR M1, i S-300 jednu raketnu bateriju sa 4 sistema preda Ukrajini kao vojnu pomoć.
Ukrajinci su zadovoljno trljali ruke, simpatizeri Kijeva gromoglasno se zahvaljivali Atini za ustupljene raketne sistem PVO, da bi usledio zatim šok.
Portparol vlade Pavlos Marinakis rekao je da je informacija o isporuci oružja lažna.
Kako je saopštio Marinakis
” Uostalom, njihov transfer bi ugrozio odbrambeno naoružanje Grčke” kratko je saopštio portparol vlade Konstantina Micotakisa.
S-300 PMU1
Raketni sistem S-300 PMU 1 je mobilni višekanalni raketni sistem namenjen za uništavanje savremenih aviona, krilatih raketa, balističkih ciljeva i drugih napadnih sredstava iz vazdušnog prostora u svim dijapazonima taktičke primene. Ovaj sistem predstavlja dalje usavršavanje raketnog sistema S-300 PMU.
Poboljšanja su dobijena na osnovu tehničkih rešenja koja su nastala kao rezultat analize upotrebe S-300 PMU i korišćenjem kvalitetnih računarskih uređaja.
Osnovna svojstva sistema povećana su daljinom uništavanja ciljeva aerodinamičkih do 150 km po dalini i uništenja balističkih ciljeva na daljinama do 40 km. Ova verzija raketnog sistema familije S-300 dobila je poboljšanu raketu 48N6.
Uprkos dužini istoj kao i u ranijoj seriji 5V55 serija 48N6 ima prečnik koji omogućava smeštanje veće količline čvrtog goriva čime je domet raketa povećan na 150 km. Sistem S-300 PMU 1 ima i radar 36H85 izveden iz prethodnog 30H6 uključujući i sistem za vođenje novije generacije. Radar ima tri režima skeniranja 1×90 na niskoleteče, 13×64 i 5×65 za ciljeve na srednjim i velikim visinama i 10×32 režim za oktivanje balističkih ciljeva. Pošto se cilj otkrije on se može prebaciti na sektor automatskog praćenja cilja 4×4 i 2×2.
Sistem se sastoji od sistema za komandovanje i upravljanje 83M6E2 i 6 raketnih podsistema. Sastavu sistema za komandovanje pripadaju komandna stanica 54K6E2 i osmatračko akvizicijski radar 64N6E2. Svaki raketni sistem ima nišanski radar 30N6E2 i do 12 lansirinih vozila 5P85SE sa po četiri rakete 48N6E2 koje se nalaze u hermetičko zatvorenom transportno-lansirnom kontejneru. Komandna stanica dobija i integriše informacije o situaciji u vazdušnom prostoru od različitih izvora, upravljanja lansirnim oruđima, od komandnog centra zone PVO, prima upravljačke komande i informacije o objektima u vazduhu procenjuje stepen opasnosti, vrši dodeljivanje ciljeva pojedinim raketnim sistemima i daje podatke o ciljevima pojedinim raketnim sistemima i dodaje podakte o ciljevima koje treba uništiti. Ista komandna stanica upravlja radom raketnih sistema S-300 PMU 1, S-300 PMU 2 i S-300VE u bilo kojoj konfiguraciji. Raketnom sistemu S-300 pridodat je i specijalni radar 96L6E. To je radar sa faziranom antenskom rešetkom, koji daje podatke o ciljevima u celom opsegu visina od velikih do ekstemno malih visina.
Ko sve raspolaže sistemom S- 300
Posle raspada Sovjetskog Saveza sistem S-300 nabavili su Kina ( S-300 PMU, PMU1, PMU2), Grčka (PMU-1), Vijetnam ( S-300 PMU-1), Indija (S-300VM), Venecuela (S-300 VM), Egipat ( S-300 VM), Iran (S-300 PMU-2), a od bivših članica SSSR-a Belorusija i Ukrajina, kao i Kazahstan, Azerbejdžan i Jermenija.
Cena S-300 zavisi od broja i tipova raketa, obuke, logistike, kao i od međudržavnih odnosa sa Rusijom. Iran, koji je bio poslednji kupac za dva diviziona sa četiri baterije i komandnim punktom izdvojio je milijardu dolara.
Vojnopolitička osmatračnica 