Andrej Mlakar
Priča oko moguće srpske nabavke borbenih aviona Rafal se ne stišava. Sve više se o tome govori, a i susret predsednika kompanije Daso sa ambasadorkom Srbije u Francuskoj Anom Hrustanović dodatno intrigira celu priču.
Svi se rukovode onom narodnom: „gde ima dima ima i vatre“. Žižku je pustio u etar predsednik Srbije koji je u nedelju 31. marta posetio vojni aerodrom Batajnica i prisustvovao prikazu delovanje borbenog dežurstva dežurne pare lovaca MiG-29. Tada je predsednik najavio da Srbija nije odustala od aviona Rafal i da će o tome pričati sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, tokom predstojeće posete Francuskoj.
Istina predsednik se osvrnuo i da je Srbiji potreban novi višenamenski avion u većem broju koji je i lovac i jurišnik odnosno bombarder. Tu je ostavljeno prostora i za drugi tip aviona, a povela se i priča o kineskom borbenom avionu koji može da nosi rakete i sa istoka i sa zapada, odnosno da izbor vrši zemlja kupac. Takođe srpska vazduhoplovna delegacija posetila je Dubai i tamošnju vazduhoplovnu manifestaciju gde su imali prilike da vide i kineske borbene avione J-10CE i JF-17 Thubder Block 3 koji se nalaze u sastavu pakistanskog RV.
Ubrzo posle toga Azerbejdžan je postao prvi inostrani kupac verzije JF-17 Thubder Block 3, koji će zameniti lovac MiG-29. Irak se takođe interesuje za ovaj tip avione, Stariju verziju posle Pakistana u naoružanju ima i Nigerija 3 JF-17 u verziji Block 2 od ukupno 10 koliko je nabavljeno i Unija Mijanmar koja ima 16 JF-17 u verziji Block 2.
Rafal je svakako zanimljiva priča da je od totalnog autsajdera, koji neće naći kupca nigde van Francuske postao apsolutni hit među borbenim avionima. Privi inostrani kupac je bila Indija, zatim Egipat, a onda su krenule i ostale zemlje. Korisniic su se nizali: Grčka, Hrvatska, Katar, a od budućih Indonezija i Ujedinjeni Arapski Emirati koji su poslednji kupac i to verzije F4, a cifra od 60 letelica u verziji F3-R narasla na čak 80 letelica u verziji Rafale F4 sa čime su UAE postali prva zemlja van Francuske korisnik ovog aviona. Za ovaj tip zainteresovana je i Srbija, s tim ako bi se realizvao ovaj posao Srbija bi dobila supermoderne letelice koje su bolje od Grčkih i Hrvatskih Rafala. Jedan od mana je što bi morali na isporuku letelica da čekao sve do 2040. godine, a poslenji operativni lovci MiG-29 izašli bi iz operativne upotrebe 2035. godine. Jedno od mogućih prelaznih rešenja bi bilo i da Srbija nabavi polovne francuske F3 koje bi zamenjivali novi u verziji F4 koje francusko RV ima samo jedan primerak.
Što se tiče Ujedinjenih Arpskih Emirata ova zemlja će biti korisnik kineskih školsko-borbenih aviona L-15 koje proizvodi kompanija CATIC China national aero-technology import and exsport corporations. Prvi inostrani kupac je bila Zambija koja je nabavila 6 letelica
U pitanju su prva dva aviona oznake L-15B i vazduhoplovstvo Ujedinjenih Arapskih Emirata koristiće ih za početnu obuku pilota borbene avijacije.
UAE su tako postali prva bliskoistočna zemlja koja ima u svom naoružanju kineske školsko borbene avione.
U projektovanju ovog aviona učestvovali su stručnjaci Opitno konstrukcionog biroa Jakovljev koji su prizveli ruski školsko borbeni avion JAK-130 kome je kisneka verzija L-15 slična.
L-15 u svojim katalozima kineski proizvođač CATIC navodi kao novu generaciju lakog školsko- borbenog aviona namenjenog za obuku pilota na letelicama 4. i 5. generacije za borbe u vazduhu, napade na zemaljske ciljeve i vazdušnu podršku. Zvanična kineska oznaka letelice je JL-10.
Ono što je interesantno jeste da će piloti vazduhoplovstva Emirata pre nego što sednu u dvosednu verziju Rafala proći obuku iz letenja na ovakvim avionima.
Pošto je i Srbija zemlja koja će morati misliti u budućnosti na novi avion, koji će zameniti Supergaleb G-4 svakako jedan od logičnih izbora mogao bi da bude isto kineski L-15. Da li je predsednik Srbije možda mislio baš na ovaj avion koji ima mogućnost nošenja ubojnih sredstava istoka i zapada nije poznato i možemo za sad da nagađamo ili je mislio na JF-17 Thubder Block 3, J-10 ili neki treći tip letelice ostaje da se vidi u budućnosti. Svakako u narednih pet godina biće nekih pomaka, a možda i ranije.
Možda Srbija bude ta koja će krenuti modelom UAE pa da ima lovce presretače Rafale u verziji F4 i kineske L-15 za obuku i za jurišne zadatke, je veoma realan i moguć scenario u ovakvim sulovima kakvi sada vladaju u svetu i gde kinezi postaji ozbiljan igrač što se tiče avijacije.
Ukratko o Rafalu
Razvoj borbenog aviona tipa Rafale započeo je 1983. 20 veka. Prvi prototip je poleteo 1986. Razvijen je u tri verzije C i B za Ratno vazduhoplovstvo i M za mornaricu za upotrebu sa nosača aviona.
Rafal C koji je dobila Hrvatska je jednosed, višenamenski borbeni avion, koji je kako proizvođač Daso navodi upotreblji podjedanko i u vazduhu i za napad na kopnene ciljeve. Može da se koristi i u izviđačkim misijama.
Osim uspešnih, ova letelica ima i neke negativne strane o kojima se malo govori. Najveća je prenapregnutost pilota i tehničkog osoblja. Sa procečnim godišnjim naletom od 180-200 časova godišnje teško postižu završetak obučenosti za široku paletu borbenih zadataka.
Za obuku pilota koristi se „Rafale B koji je identičan kao i verzija C, od elektronike do sistema naoružanja, pa se i on može koristiti u borbenim zadacima.
Verzija „Rafale C“ u operativnu potrebu uvedena je juna 2006. godine
Masa praznog „Rafale C“ je 9.500 kg, a verzije B 9.770 kg. Sve verzije imaju borbenu nosivost do 9,5 tona, što u verziji C znači na 9,5 tona praznog dođe još 9,5 tona naoružanja. Za nošenje goriva i naoružanja „Rafal“ ima 14 potkrilnih i podtrupnih nosača.
Nosi šest vođenih raketa vazduh-vazuh MICAA i tri dodatna rezervoara za gorivo. U takvoj konfiguraciji može da ostane u vazduhu tri sata i 15 minuta i da patrolira zonom udaljenom od aerodroma 278 kilometara.
Čitav vek upotrebe aviona tipa „Rafale“ iznosi 25-30 godina. Zahvaljujući prednostima savremene tehnologije broj stručnjaka je smanjen na održavanju aviona, ali se zahteva njihova visoka specijalizacija.
Najvažnji deo aviona „Rafal“ jeste radar Thales RBE2 radi se o PESA radaru koji ima nepokretnu antenu i elektronsko skeniranje.
Radar može da prati istovremeno 40 ciljeva u vazduhu i napada osam.
Procenjeni domet je 180 km i može veoma brzo da menja modove rada i otkriva ciljeve osim u vazduhu i na kopnu i na moru.
Postoji i verzija AESA radara. Naime RBE2 u verziji AESA u sprezi sa auto-pilotom omogućava automatsko praćenje konfiguracije terena na maloj visni uz pomoć GPS baze podataka i digitalne 3D mape bez demaskirajućeg uključenja radara.
Dopuna radaru je i uređaj za IC pasivnu detekciju i praćenje ciljeva. Letelice su opremljene i sistemom „Spektra“ namenjen elektronskom ratovanju i ometanju više ciljeva.
Rafale u verziji F4 razvijen je 2019. godine. U pitanju je nadogradnju radara i senzora koji olakšavaju otkrivanje ciljeva male radarske uočljivosti takozvani stelt na velikim daljinama, kao i veći broj informacija koji se prikazuju na viziru pilotske kacige. Letelica ima i bolju komunikacionu opremu što je veoma važno u uslovima mrežno-centričnog rata. Prva opitovanja ove letelice obavljene su 2021. godine, a prvi avion isporučen je RV Francuske 2023. godine.
L-15 kineski JAK-130
Za svoj avion Kinezi navode da je L-15 višenamenska platforma koja se odlikuje visokim performansama, pouzdanošću i ekonomičnošću. Za obuku je sposoban da ostvari naprednu obuku za lovce 4 i 5 generacije, kao i da preduzme prateću obuku u operativnim eskadrilama, podržanu od postojećeg sistema obuke, planiranja misije u vazduhu i na zemlji.
Letelica ima mogućnost dopunjavanja goriva u vazduhu. U borbenim misijama, L-15 je sposoban je da izvodi taktičke misije kao što su vazdušna borba, vazdušni napadi, vazdušno izviđanje, KRA, ELINT, CAS i FAC misije.
Za pogon L-15 koristi ukrajinski turboventilatorski motor Ivchenko Progress AI-222K sa dopunskim sagorevanjem. Zapravo u pitanju je najverovatnije kineska kopija koja nosi oznaku VS-17.
Letelica ima naprednu aerodinamiku, mlazni motori imaju ugrađen FADEC, koji je skraćenica Full Authority Digital Engine Control- odnosno kompjuterski upravljan sistem paljenja i kontrole motora aviona koji se koristi u savremenim komercijalnim i vojnim avionima za kontrolu svih aspekata performansi motora digitalnih, umesto tehničkih ili analognih elektronskih kontrola.
Za ovaj avion se kaže da ima superiorne performanse poput lovačkog aviona.
L-15 poseduje snažan radar i druge senzore na letelicom sa fuzijom podataka sa poptuno digitalnim staklenim kopkitom što omogućava svest o situaciji i operativnoj sposobnosti.
Taktičko tehnički podaci:
Dimenzije: dužina 12,7 m, širina 9,48 m, visina 4,17 m
Težina: normalna pri poletanju 7.745 kg, maksimalna težina pri poletanju 10.700 kg
Motor: VS-17 kopija ukrajinskog Ivchenko Progress AI-222K
Maksimalna brzina 1.000 km/h
Radar: PESA passive electronically scanned array
Naoružanje:
Kontejnerski top koji se veša ispod krila kalibra 23 mm, podvesni kontejner sa mitraljezom kalibra 12, 7 mm, saćasti lanser nevođenih raketnih zrna kalibra 90 i 57 mm, gravitacione avio bombe od 250 i 500 kg, laserski vođene avio bombe 250 i 500 kg, rakete vazduh-vazduh kratkog i dugog dometa, TV avio bombe, protivradarske rakete.
Korisnik: Kineska mornarica 12 komada, Zambija: 6, Ujedinjeni Arapski Emirati 12 komada (isporučena prva dva)
Vojnopolitička osmatračnica 