Andrej Mlakar
Jednog dana ono po čemu će rat u Ukrajini ostati upamćen jeste masovna upotreba dronova, artiljerije, pozicionog i manevarskog rata. Rat na crnom moru obeležili su besposadna površinska plovila, a sada na terenu pojavili su se i besposadni naoružani guseničari, koji bi u prodoru kroz ukrajinske linije zamenila naoružana besposadna vozila na gusenicama.
Rusija je znato pre početka rata u Ukrajini počela da razvija besposadne borbene platforme na gusenicama i točkovima, koji bi na terenu zamenili borbena odeljenja pešadije, sa jakom vatrenom moći i visokom prohodnošću koja su trebala da postanu deo ruskih borbenih jedinica.
Prva borbena primena ovih sistetema bila je Sirija u provniciji Alep koji su korišteni u ratu protiv Džihadista. Prva ruska borbena besposadna platfroma bio je Uran-9. Takođe korištene su robotske platforme Uran-6 i Pohod -1 za razminiravanje
A onda je došla Ukrajina. nekih godinu dana rata na front su počela da stižu robotizovana vozila prvo Uran -6 za razminiravanje.
Prve robotizovane platfrome koje su stigle na ukrajinsko ratište bile su Uran-6 u leto 2022. godine.
Robotizovana platfroma Marker
Prvi koji je obznanio testiranje robotizovanog vozila u Ukrajini bio je nekadašlji direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin, koji je saopštio da je njegova kompanija koju je osnovao napravio robotizovanu plaftormu Marker. U pitanju vozilo zasnovano na konceptu C-2 koji ima u daljinski upravljivoj kupoli mitranjez kalibra 7,62 mm, automatski bacač granata AGS-17 Plamja i protivoklopne rakete. Kako je naveo glavni zadatak ovog besposadnog vozila biće sukob sa američkim tenkovima Abrams čiji dolazak u Ukrajinu je tada bio najavljen. Do sada je2 napravljeno nekoliko vozila u brenoj i izviđačkoj varijanti. Postoji opciono i logističko vozilo za transport i medicinsku evakuaciju. Opciono postoji i Marker na guseničarskom vozilu.
Uran-9
Zapadni izvori su registrovali pojavu borbene robotizovane platforme Uran-9 u maju 2023. Bilo je indicija da je poslata bila kod Kupjanska i da je uspešno korištena, ali samo par komada.
Ruska vojska je 2019-2020. nabavila limitiranu seriju od 22 robotizvane platforme Uran-9.
Rusija je prve borbene naoružane robotizovane platforme prikazala po prvi put na sajmu naoružanja u Moskvi „Armija 2016“ .
Kada bi ga opisivali Uran-9 mogli bi slobodno reći da se radi o borbenom robotizovanom sistemu, konstruisanom za izviđanje i vatrenu podršku naprednih jedinica i izviđanje kombinovanih formacija taktičkog nivoa, povećanje efikasnosti borbenih zadataka i smanjenje gubitaka jedinice tokom borbenih dejstava, uključujući i borbe u urbanim uslovima. Proizvođač ga izdvaja kao poseban tip borbenog vozila na gusenicama.
Uran ima borbenu težinu od 10-12 tona. Što se tiče dimenzija, Uran -9 je dug: 5,12 m, širok 2,53 m i visok 2,5 m. Pokreće ga dizel motor koji omogućava na asfaltnim putevima brzinu od 35km/h i 25 km/h na zemljanim putevima.
Vozilo je zaštićeno oklopom koje štiti elektroniku u vozilu od pešadijskog naoružanja i parčadi artiljerijskih granata.
U vozilo je ugrađena daljinski upravljiva borbena stanica. Osnovno naoružanje je top 2A72 kalibra 30 mm u verziji ABM M-30-M32, koji je postavljen u spoljno kućište. Ovaj top je modifikovan u odnosu na verziju 2A42 kakav koriste borbena vozila pešadije BMP-2 i oklopni transporter točkaš BTR-90. Zajedno sa glavnim topom spregnut je tenkovski mitraljez PKTM.
Na robotizovanom vozilu Uran-9 postoji i podižuća platfroma montirana na kupolu gde stoji top, na koju se može postavljati različito raketno naoružanje pre svega tu mislimo na: PVO rakete Igla-S ili Verva, i protivoklopne rakete PORS i to do 12 termobaričnih nevođenih raketa „Šmelj“ koji imaju domet maksimalni do 1 km.
Robotizovana verzija Kurir
Najnovija robotizovana platfroma Kurir pojavila se skoro na Avdejevskom pravcu. Nekoliko novih robotizovanih platformi učestvovalo je u sukobu sa ukrajinskom 47. oklopno mehanizovanom brigadom i tom prilikom od šest uništena su dva vozila dronom i to broj 3 i 9 koji su inače učestvovali u testiranju na poligonu. U principu radi se o maloj robotizovanoj platformi koja ima daljinski upravljivu kupolu koja može da ima mitraljez kalibra 12, 7 mm Kord, automatski bacač granata u dve verzije i puškomitraljez kalibra 7,62 mm.
Ove besposdane platfrome upotrebljene su na Avdejevskom pravcu u sukobu, ali evidentno je da su ove guseničarske platfrome zaustavnjene ometanjem sistema upravljanja i zatim uništeni. Ubrzo zatim pojavio se snimak sa poligona kojima je opisano kako su ove platfrome uspešne.
Taktičko tehnički podaci
Dimenzije: dužina 1400 mm, širina 1.200 mm i visina 500 mm
Težina 250 kg
Maksimalna brzina do 35 km/h
Vreme rada 12-72 časa
Vrsta pogona. gusenice
Daljina upravljanja 3-20 km od stanice za upravljanje
Borbeni modul:
Automatski bacač granata AGS-17, AGS-30 sa 150 granta; PVO mitraljez NSVT jalibra 12,7 mm sa borbenim kompletom od 250 metaka, mitranjez PKT 7m62 mm sa borbenim kompletom 900 granata
Protivoklopne rakete: RPG: 7,26,30 sa po četiri projektila.
Vozilo ima mogućnost polaganja mina TM-62, TM-83 ukupno 8 mina, kao i sistem za elektornsko ometanje dronova.
Ruski holding High Precision Complexes objavio da je unapredio svoj daljinski kontrolisano besposadnu platformu za čišćenje mina Šmelj MGR-4 kako bi se suprotstavio protivpešadijskim minama.
U dogledno vreme besposadna vozila ovog tipa će zauzeti svoje mesto na bojnom polju, kao što su to činili vazdušni i morski dronovi. Ovaj projekat podržavaju Boris Rožin i Čingis Dambijev.
Čini se da je dalja robotizacija ratovanja u Ukrajini neizbežna.
Vojnopolitička osmatračnica 