Andrej Mlakar
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za ruski Sputnjik po prvi put javno je progovorio o ruskom zauzimanju Harkova, drugog najvećeg grada u Ukrajini i centra kako civilne, tako i vojne industrije.
„Harkov će igrati važnu ulogu u stvaranju demilitarizovane linije, koju je predsednik Vladimir Putin ranije najavio“, ponovio je Lavrov ponovo ideju o stvaranju sanitarnog koridora uz granicu kako bi se otklonili učestali napadi dronovima i raketama produženog dejstva koji su konstantni na Belgorod.
I sam Putin je ranije u razgovor sa svojim saradnicima i guvernerima Belgorodske, Braknske i Kurske oblasti koje se naslanjaju na Ukrajinu da se tvori demilitarizovana zona kako bi se omogućila bezebdnost Ukrajini sprečilo granatiranje ruske teritorije i upad diverzanata GUR-a ukrajinske vojne obaveštajne službe.
Neka predviđanja ukazuju da se krajem maja ili početkom juna može očekivati nekoliko strateških ofanzivnih operacija.
Prva faza ove operacije bi bilo potpuno zauzimanje osim Harkovske i Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti.
Potencijalna tampon zona činiće pravac Harkov-Sumi.
Druga faza najverovatnije predviđa pokretanje ofanzive u pravcu Odese i Pridnjestrovlja.
Harkov se inače od početka marta nalazi pod intenzivnim raketnim i napadima. Dok Iskanderi i krstareće rakete tuku po elektro infrastrukturi koja je sravnjena sa zemljom, a struja se dobija na razne načine za to vreme periferiju grada s obzirom na blizinu ruske granice samo 35 km tuku planirajuće avionske bombe FAB-1.500 i FAB-2.000 koje odbacuju SU-34FN, veliki broj stanovnika Harkovske oblasti napušta taj grad.
Neke procene govore da u samoj oblasti ostalo je manje od 800.000 stanovnika.
O tome da će Harkov biti nužno zauzete govorio je i magistar međunarodnih odnosa 1. aprila 2022. godine. Od tada je prošlo dve godine, a ovaj tekst nikada nije bio aktuelniji nego što je to danas. Zato ga prenosim u celosti bez skraćivanja i u izvornom obliku.
„Dugo očekivana ofanizva ruske vojske na Donbas je počela. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu (onaj koji je već tri puta imao srčani udar ) saopštio je predsedniku Vladimiru Putinu da je lučki grad na obali Azovskog mora Marijupolj zauzet! Putin je pohvalio sve ruske jednice na obavljenom zadatku i napomenuo da nema potreba slati vojsku u juriš na podzmene tunele ispod čeličane Azovstalj i izlagati vojsku nepotrebim gubicima. Suština je blokirati fabriku i držati je u čvrstom obruču sve dok se nešto manje oko 1.500 pripadnika formacije Azov i pripadnika mornaričke pešadije Ukrajine ne predaju.
Na drugim delovima fronta u Donbasu i Lugansku nastavlja se ofanziva. Trenutno u operaciju na istoku Ukrajine figurira napad na dva pravca. Prvi prema gradovima Severnjodonjeck, Slavjansk, Kramtorsk i na jugoistoku prema Pavlovgradu i Dnjepropetrovsku na reci Dnjepar.
Ovo nameće logično pitanje za Rusiju, koji su gradovi veoma interesantni strateški i vojno da budu zauzeti i šta bi sa tim Rusija dobila.
Za analizu ove teme Vojnopolitička osmatračnica se obratila Bošku Jovanoviću vojnom komentatoru i magistru međunarodnih odnosa koji odlično poznaje temu Ukrajine i Rusije.
Ministerstvo oboronы Rossiйskoй Federacii
Za Ruse su dva grada strateški vojno interesantna Dnjepropetrovsk ili kako ga Ukrajinci zovu Dnipro, jer se tamo nalazi Konstrukcioni biro (KB) „Jug“ koji je napravio balističku raketu „Vojvoda“ iliti kako je zovu Satana. Ako Rusija hoće da se osigura da Ukrajina ne dobije nuklearno oružje i projektile dugog i srednjeg dometa. Ukrajinci su 2020. godine doneli strategiju od 10 godina da postanu raketna sila da bi se spasili od Rusa. Da bi u tome uspeli moraju da osvoje Dnjepropetrovsk., kaže on i dodaje
Rusi moraju da reše Harkov zbog blizine Belgoroda.
Prema njegovim rečima treći grad po značaju je i Nikolajev gde se nalazi i najveće brodogradilište.
Brodogradilište u Nikolajevu je moglo jedino da gradi brodove dugog gaza , poput nosača helikoptera i nosača aviona. Pa sad ako Rusi stvarno hoće da imaju flotu moraju da imaju Nikolejv.
A to bi im dobro došlo ako turska zadrži blokadu Bosfora i Dardanela, onda Rusija neće moći da uvede popunu crnomorske flote, a ovako ako drže Nikolajev moći će da grade brodove za crnomorsku flotu, naglašava Jovanović.
Jovanović ističe da je Zaprožje važan zbog preduzeća „Motorsič“.
Dok nisu bile sankcije, i da Ukrajinci nisu prekidali vojnu saradnju sa Moskvom Rusi bi do dana današnjeg kupovali turbine i motore od Motorsiča.
S druge strane Jovanović kaže da je prestonica Kijev važnija iz duhovnog aspekta.
Kijev je važan onako iz duhovnog, jer je to bukvalno drugi Jerusalim. Ako je Moskva treći Rim, onda je Kijev drugi Jerusalim. Da je mene neko pitao gde bi živeo, ja bi rekao pre u Kijevu nego u Moskvi. Duhovnost kakva postoji u Kijevu ne postoji nigde drugde. Može da se izjednači sa možda Svetom Gorom.
U ovom razgovoru dotakli smo se i suprotne strane prema kojima bi bili najvažnije zauzeti gradove Rostov na Donu i Voronjež, koje su oni već ucrtali u mapu gradova koji bi pripadali velikoj Ukrajini.
Od početka rata u Ukrajini ruske oklopne jednice sa tenkovima i lakim oklopnim vozilima Tigar stigle su na prefireju Harkova bez zaustavljanja već prvog dana rata 24. februara 2022. godine. Na periferiji usledila je bitka posle koje se ruska vojska povukla.
Međutim, Rusija se nije predavala i držala je veliki deo Harkovske oblasti, dok je sam grad ostao u rukama Ukrajinaca. Ono što je zanimljivo jeste da je Belogorod, grad sa ruske strane gde je većinsko stanovništvo Ukrajinci, a u Harkovu Rusi. Inače Harkov je grad u kome se većinski govorio ruski jezik. U kasnu jesen Rusi su zbog izravnavanja linije fronta napustili bili skoro svu Harkovsku oblast, što su mnogi protumačili kao maestralnu operaciju Ukrajinske vojske i da je ruski poraz na vidiku. Međutim dve godine kasnije ruska vojska počela je ponovo da vrši jak pritisak na ovu oblast, ali ne direktnim prodorom na grad nego bočno preko Kupjanska sa ciljem da grad bude u nekoj vrsti obruča.
Jovanović je o Harkovskoj bici govorio i 9. oktobra 2022. godine. On je tad smatro da nas više čeka nova bitka za Harkov, nego Staljingradska bitka i da će sve zapravo biti jasnije od izbora za Kongres, jer ako Donald Tramp, odnsono Republikanci se vrate onda će vojna pomoć Kijevu biti otežana. Jovanović dodaje i da Putin je ubeđen da ratuje sa Vašingtonom, a ne sa Kijevom.
„Da razumemo značaj Staljingradske bitke, treba da znamo da je njen značaj malo preuveličan, jer zbog čega su nacisti izgubli rat na istoku, nije Staljingradska bitka, nego što nisu bili spremni za rat sa Rusima, zato što nisu imali dovoljno tenkova, lojalnih saveznika, što su sa vojničke tačke gledišta imali kaplara za šefa, koji se mešao u vojnu struku, nisu imali vojnu obaveštajnu službu na istoku, što nisu pravilno ocelili neprijatelja i njegoe snage, što nisu znali, što nisu imali obaveštajnu mrežu na Dalekom istoku, Sibiru i Uralu i stvar je u tome što mnogo lakše za mase da se kaže da je Staljingradska bitka, ključna bitka Drugog svetskog rata.
Ključna bitka Drugog svetskog rata se desila kod kontraofanzive kod Moskve, gde su Nemci bili odbačeni, gde su se smrzli i gde su morali sve ispočetka.
Presudno u pobedi Sovjeta na istoku je bilo to što Nemci nisu imali pojma šta će da rade sa ratnim zarobljenicima, kad se u Kijevu predalo 600.000 vojnika, naprosto Guderijan nije znao šta će sa njima.
I treći uzrok je opsada Lenjingrada, koja je vezala veliku količinu nemačkih trupa, ali pošto se istorija pojednostavljuje, ljudi vole da sve gledaju crno-belo, iako je sve sivo. To su razlozi zašto nas na u Ukrajini ne čeka Stalingradska bitka .
Sa istorijske tačke gledišta možemo da kažemo da nas čeka Druga bitka za Harkov u Drugom svetskom ratu bilo ih je tri. Mi živimo Sukob civilizacije, mi živimo krstaški rat, kao što je rekao moj profesor na MGIMO Batalov na predavanju: „Deco mi ne živimo u novom Hladnom ratu, mi živimo u novom Krstaškom ratu, Mi ili Oni. Evgeniji Jakovljevič Batalov je bio pravi ruski intelektualac, dubok, širok, tih, povučen, ispunjen željama za znanjem.
U Donbasu ratuju lokalci, ruska vojska se povukla, popunila, odmirla, osvežila i čeka. I sve da Ukrajinci osvoje sve oblasti koje su se pripojile Ruskoj Federaciji to ne znači kraj rata. Kraj rata se dešava kad neko potpiše kapitulaciju, kad se potpiše mirovni sporazum koji nije kapitulacija to je pauza do sledeće runde rata. A stvar je u tome, da uopšte ne treba da se paniči, nego smireno proanalizira kako i gde.
Ne trebaju nikakvi zaključci da se donose, dok ne padne zima. Rusi mogu da ratuju zimi. Oni su odmorni, opremljeni, a Ukrajinci mogu da rade isto ono što je Vermaht pred Moskvom, da se ukopaju i da mole boga. Ukrajinske trupe se ne rotiraju i one su umorne. Setimo se izjave Zelenskog da rat mora da se završi pre zime. Ali, čak i da se završi vojnički pre zime , ako Rusi odluče da sravne sa zemljom sve termoelektrane u Ukrajini , da sravne elktro-transportnu mreži i sve hidrocentrale, to bi radikalno promenilo situaciju na štetu Kijeva. Kijev nešto ne razume, a to je da Putin ne ratuje protiv Kijeva, nego po njegovom mišljenju Vašingtona.
Vojnopolitička osmatračnica 