AUTOR: Andrej Mlakar
Tri kineska transportna aviona Y-20 na aplikaciji Flajt radar uočena su u subotu ujutro kako lete prema Beogradu. Odredište Batajnica. Vaskolika javnost u Srbiji se ustalasala, ali osim na društvenim mrežama nigde ni na jednom mediju i portalu nije bilo ni slova. U subotu uveče održana je na vojnom poligonu Pasuljanske livade vežba, na kojoj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spomenuo da će Srbija predstaviti uskoro novitete u naoružanju. Naravno ni reč o FK-3 novom PVO sistemu koji je Srbija nabavila još pre dve godine, a koji se posle dvogodišnje agonije, spekulacija konačno od sna postao realnost. Da li je FK -3 ili možda kineske bespilotne letelice, to niko ne može da zna. U ovom slučaju hipotetički uzećemo u obzir da je u pitanju FK-3 i smelo tvrditi u ovoj hipotezi da je baš u pitanju ovaj kineski PVO sistem.
Kineski transportni avioni Y-20 posle iskrcavanja tehnike odleteli su na surčinski aerodrom, a odatle nazad u Kinu. Ista ruta ponovljena je i u nedelju, s tim da se ovaj put pojedini mediji izvestili o nekoj polutajnoj operaciji ili poput Radio Slobodne Evrope da se Srbija naoružava u jeku rata u Ukrajini sa potencijalom destabilizacije regiona. Naravno uskoro čekamo fantastične priče iz regiona o vaskolikoj temi FK-3.
Ovde je red da ponovimo kako je tekla priča o nabavci sistema FK-3.
Prvi tragovi o ovom kineskom PVO sistemu bilo je reči februara 2020. godine Prvi šok usledio je početkom februara meseca te godine. Dok je svet bio okupiran pričom o koronaviorusu zbog čega je grad Vuhan pao u totalni karantin, u Srbiji daleko od očiju javnosti, samo u visokim vojnim krugovima saopštena je bila vest da je sve dogovoreno da se nabavi sistem FK-3 o čemu je bilo reči u kasarni Banjica na jednom sastanku na kome je o nabavkama referisao i sam komandant RV i PVO. Tom prilikom poverljivi izvor autoru je saopštio tada da je Srbija kupila od Kine PVO sistem FK-3 i to tri baterije. Od tad svet se više bavio koronom, ali reči o FK-3 nije ni bilo. Doduše povremeno se spominjala priča da bi trebala da sledi nabavka i 2021. da se srpske posade nalaze u Kini na obuci i da bi FK-3 trebao da zameni raketni sistem 2K12 KUB koji se nalazi u sastavu 250. raketne brigade Vojske Srbije.
O FK-3 ponovo je bilo reči početkom ove godine, da bi ovaj raketni sistem PVO trebao da bude isporučen do 24. marta. Pre toga kao jedan od datuma navođen je 4. novembar 2021, kada se očekivala poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji, međutim zbog pandemije mutiranog omikron soja, ta poseta je odložena. U međuvremenu Rusija je napala Ukrajinu i došlo je do uvođenja sankcija kao i totalnog haosa koji vlada u Evropi trenutno, koja se nalazi na ivici rata. Od 24. februara postalo je upitano da će doći do isporuke FK-3, ali java je postala stvarnost 9. aprila kad su tri kineska transportna aviona Y-20 sletela na Batajnicu sa prvom baterijom PVO sistema FK-3.
Inače Srbija je prva evropska zemlja koja će ovaj PVO sistem imati u svom naoružanju.
Potvrda o tome stigla je 2019. kada je državna kompanija za proizvodnju i promet naoružanja Jugoimport SDPR u svom izveštaju navela da je Srbija platila avans za kupovinu ovog PVO sistema srednjeg-dugog dometa FK-3.
Detaljnih podataka o samom sistemu FK-3 za sad nema mnogo, jer kupaca izvan Kine i nema, a Srbija će biti prva evropska i zemlja sveta koja je kupila ovaj PVO sistem, koji je javnosti doduše kao model prikazan 2014. godine na kineskoj međunarodnoj izložbi vazduhoplovstva (Airshow China 2014), a kao pravi sistem 2016. godine.
Sistem je opisan kao PVO sistem srednjeg i dugog dometa namenjen za odbranu strateški važnih centara i komandnih mesta od napada iz vazdušnog prostora od strane borbenih aviona, helikoptera, krstarećih raketa, pa čak i taktičkih balističkih raketa dometa do 300 kilometara, laserski vođenih bombi i oružja visoke preciznosti….
Mnogi ovaj sistem obeležavaju kao modifikaciju starijh PVO sistema familije S-300 koje je Kina kupila još početkom 1990-tih godina. Međutim, ima onih koji se baš i ne slažu sa ovom tvrdnjom da sistem FK-3 ima bilo kakve veze sa S-300.
Drugo stanovište smatra da je FK-3 izvozna verzija PVO sistema HQ (Hong Ćing-Crvena zastava)-22 (HQ-22) koji se nalazi u kineskoj vojsci, a u jednoj drugoj dalekoj priči nuđen je bio i Turskoj 2012, ali se ta zemlja opredelila za S-400. U odnosu na HQ-22, verzija FK-3 ima skromnije mogućnosti. Na primer efikasni domet po daljni HQ-22 iznosi 170 kilometara, dok kod FK-3 je on 100 km, a ciljevi koji se mogu gađati po visini kreću se od 50 do 27.000 metara.
Takođe u podacima o ovom sistemu navodi se da je FK-3 izvozna verzija kineskog PVO sistema HQ-22. koji se svrstava u klasu američkog sistema Patriot PAC 3. Koncept rada sistema FK-3 sa četiri lansirne cevi na jednom vozilu podseća na S-300, ali konceptualno na razvoj je uticao i američki patriot. Kao očigledni primer navodi se pozicioniranje lansirne rampe takozvano „koso lansiranje“, odnosno odustajanje od vertikalnog takozvanog „hladnog lansiranja“. U slučaju Srbije dosta puta se spominjalo da je Srbija izabrala za svoj sistem princip hladnog lansiranja. Navodno radarski segment ovog sistema baziran je na američkoj koncepciji radarske multifunkcionalnosti.
Na borbenom položaju lansirne rampe postavljene su pod uglom od 60 stepeni po elevaciji uz rotaciju od 360 stepeni po azimutu.
Dosta je bilo reči i o tome koja je osnovna vatrena jednica ovog PVO siststema. U ruskoj verziji to bi kao i u slučaju S-300 bio raketni divizion, dok je u slučaju FK-3 to raketna baterija. Tri do šest baterija čini jedan raketni divizion, koji je dodadno pojačan osmatračko-akvizicijskim radarom dometa 350 km. Da li će Srbija dobiti i ovaj radar za sad nije poznato, ali se pozitivno sluti na to. Svaka baterija ima prateću komandnu stanicu i sredstva veze koja su uvezena sa raketnom baterijom.
Lanser i rakete
U sastavu jedne raketne baterije osim komandnog vozila nalaze se i 3 samohodna lansirna oruđa. Opcino broj lansirnih oruđa može biti i šest, ali to zavisi sve od odluke kupca. Koliko ima Srbija tri ili šest za sad nije poznato, ali se nagađa da jednu bateriju čine tri lansirna oruđa. Svako lansirno oruđe ima četiri kontejnera sa raketama dometa po daljini minimalni od 5 km i 100 km maksimalni. Navodno domet može da bude i do 120 km sa jačim motorom. Po visini minimalni domet je 50 m, a maksimalni 27 km. Rakete su namenjene za delovanje po širokom spektru borbenih ciljeva od helikoptera, bespilotnih letelica, izviđačkih aviona, krstarećih raketa, laserskih i GPS vođenih avio bombi. Novođenje rakete je inercijalno u početnoj fazi leta, a u završnoj fazi poluaktivno-radarsko samonavođenje uz mogućnost radio komandnog vođenja u slučaju uslova elektronskog ometanja.
Osmatračko-akvizicijski radar
Svaki divizion poseduje i osmatračko-akvizicijski radar koji prati ciljeve u vazduhu na daljinama do 250 km. Radar ima faznu antensku rešetku H-200 a praćenje i navođenje raketa dometa 180 km. Radar H-200 radi u G frekvencijskom opsegu i istovremeno može da vrši četiri funkcije da pronalazi ciljeve, prepoznaje ih kao svoj-tuđi, prati ciljeve i navodi rakete na cilj. Radar može da radi i u pasivnom režimu. Veruje se da je koncept „jedan radar za sve“ uzeta sa američkog patriota. Radar H-200 može istovremeno da prati 40 ciljeva, navodeći istovremeno na cilj po dve rakete. Jedan radar može da pokriva rad tri do šest lansera na borbenom položaju. Minimalna udaljenost radata od lansera može da bude 300 m u slučaju da je radio veza uspostavljena žičano, dok u bežičnom modu rastojanje između radara i lansirnih platformi može da bude oko 1 km.
Svi lanseri, komandna stanica smešteni su na vozilo „Haniang“ konfiguracije 8×8, a baterija može borbeno da deluje samostalno ili uvezano sa drugim baterijama i PVO sistemima.
Zaključak
Intresantno je da je ovaj sistem spoj svega onoga što je pokupljeno od najboljeg i sa S-300 i sa patriota. Za sad Srbija je prva i jednina zemlja u Evropi koja je nabavila ovaj raketni sistem, jkada već nije mogao da se kupi S-300 ili izdvoje značajnija finansijska sredstva za S-400 čija kupovina bi bila veliki šok za region i snažan politički pritisak na Srbiju. Čini se da je FK-3 bila jeftinija varijanta da se region koliko toliko smiri, a Srbija dobije jak PVO sistem za kontrolu svog vazdušnog prostora.
Vojnopolitička osmatračnica 