AUTOR: Andrej Mlakar/Foto Slaviša Golubović
Posle tri godine nagađanja i najgori skeptici bili su razuvereni da je Srbija kupila kineski PVO sistem FK3. Naime san i ono što su neki nazivali izmišljotinom postala je stvarnost. FK 3 u subotu na manifestaciji Štit 2022. koja je održana na vojnom aerodromu pilot pukovnik Milenko Pavlović u Batajnici i zvanično je prikazan srpskoj javnosti.
Na manifestaciji je zvanično prikazana jedna baterija koju čine samohodna lansirna oruđa, takođe vidljiv je bio osmatrački i nišanski radar. Da li je Kina za sad isporučila i preostale dve baterije sa čim je formiran kompletan jedan raketni divizion nije poznata.
Prve fotografije sistema FK 3 VS prikazan je dan pre manifestacije, a zvanično u subotu 30. aprila.
Takođe u uživo prenosu na RTS dr Nenad Miloradović, pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse, saopštio je u uživo prenosu i neke detalje da su srpski raketaši tokom obuke za ovaj sistem u Kini pogodili dva cilja na daljini od 97 km. Jedan je bio visokoleteći, a drugi niskoleteći cilj. Paraleno sa snimkom sa Batajnice, prikazani su i do sad neobjavljeni snimci sa građanja u Kini.
Kao što smo napomenuli na Batajnici je prikazana baterija. Bateriju čine četiri samohodna lansirana oruđa plus dva identična vozila za dotur raketa koji izgledaju isto kao i lanseri, samo što se ne podižu.
Osim osmatračkog i nišanskog radara posetioci su mogli da vide i neobičnu antenu pobodenu u zemlju, o kojoj za sad nema informacija, da li je u pitanju komunikaciona antena ili nešto drugo.
Fk-3 kratak opis
Detaljnih podataka o samom sistemu FK-3 za sad nema mnogo, jer kupaca izvan Kine i nema, a Srbija će biti prva evropska i zemlja sveta koja je kupila ovaj PVO sistem, koji je javnosti doduše kao model prikazan 2014. godine na kineskoj međunarodnoj izložbi vazduhoplovstva (Airshow China 2014), a kao pravi sistem 2016. godine.
Sistem je opisan kao PVO sistem srednjeg i dugog dometa namenjen za odbranu strateški važnih centara i komandnih mesta od napada iz vazdušnog prostora od strane borbenih aviona, helikoptera, krstarećih raketa, pa čak i taktičkih balističkih raketa dometa do 300 kilometara, laserski vođenih bombi i oružja visoke preciznosti….
Mnogi ovaj sistem obeležavaju kao modifikaciju starijh PVO sistema familije S-300 koje je Kina kupila još početkom 1990-tih godina. Međutim, ima onih koji se baš i ne slažu sa ovom tvrdnjom da sistem FK-3 ima bilo kakve veze sa S-300.
Drugo stanovište smatra da je FK-3 izvozna verzija PVO sistema HQ (Hong Ćing-Crvena zastava)-22 (HQ-22) koji se nalazi u kineskoj vojsci, a u jednoj drugoj dalekoj priči nuđen je bio i Turskoj 2012, ali se ta zemlja opredelila za S-400. U odnosu na HQ-22, verzija FK-3 ima skromnije mogućnosti. Na primer efikasni domet po daljni HQ-22 iznosi 170 kilometara, dok kod FK-3 je on 100 km, a ciljevi koji se mogu gađati po visini kreću se od 50 do 27.000 metara.
U podacima o ovom sistemu navodi se da je FK-3 izvozna verzija kineskog PVO sistema HQ-22. koji se svrstava u klasu američkog sistema Patriot PAC 3. Koncept rada sistema FK-3 sa četiri lansirne cevi na jednom vozilu podseća na S-300, ali konceptualno na razvoj je uticao i američki patriot. Kao očigledni primer navodi se pozicioniranje lansirne rampe takozvano „koso lansiranje“, odnosno odustajanje od vertikalnog takozvanog „hladnog lansiranja“. U slučaju Srbije dosta puta se spominjalo da je Srbija izabrala za svoj sistem princip hladnog lansiranja. Navodno radarski segment ovog sistema baziran je na američkoj koncepciji radarske multifunkcionalnosti.
Na borbenom položaju lansirne rampe postavljene su pod uglom od 60 stepeni po elevaciji uz rotaciju od 360 stepeni po azimutu.
Lanser i rakete
U sastavu jedne raketne baterije osim komandnog vozila nalaze se i 3 samohodna lansirna oruđa. Opcino broj lansirnih oruđa može biti i šest. Tri do šest baterija čini jedan raketni divizion, koji je dodatno pojačan osmatračko-akvizicijskim radarom dometa 350 km.
Svako lansirno oruđe ima četiri kontejnera sa raketama dometa po daljini minimalni od 5 km i 100 km maksimalni. Navodno domet može da bude i do 120 km sa jačim motorom. Po visini minimalni domet je 50 m, a maksimalni 27 km. Rakete su namenjene za delovanje po širokom spektru borbenih ciljeva od helikoptera, bespilotnih letelica, izviđačkih aviona, krstarećih raketa, laserskih i GPS vođenih avio bombi. Novođenje rakete je inercijalno u početnoj fazi leta, a u završnoj fazi poluaktivno-radarsko samonavođenje uz mogućnost radio komandnog vođenja u slučaju uslova elektronskog ometanja.
Osmatračko-akvizicijski radar
Svaki divizion poseduje i osmatračko-akvizicijski radar koji prati ciljeve u vazduhu na daljinama do 250 km. Radar ima faznu antensku rešetku H-200 a praćenje i navođenje raketa dometa 180 km. Radar H-200 radi u G frekvencijskom opsegu i istovremeno može da vrši četiri funkcije da pronalazi ciljeve, prepoznaje ih kao svoj-tuđi, prati ciljeve i navodi rakete na cilj. Radar može da radi i u pasivnom režimu. Veruje se da je koncept „jedan radar za sve“ uzeta sa američkog patriota. Radar H-200 može istovremeno da prati 40 ciljeva, navodeći istovremeno na cilj po dve rakete. Jedan radar može da pokriva rad tri do šest lansera na borbenom položaju. Minimalna udaljenost radata od lansera može da bude 300 m u slučaju da je radio veza uspostavljena žičano, dok u bežičnom modu rastojanje između radara i lansirnih platformi može da bude oko 1 km.
Kolimatorska stanica za kalibraciju položaja takođe je sastavni deo raketne baterije.
Svi lanseri, komandna stanica smešteni su na vozilo „Haniang“ konfiguracije 8×8, a baterija može borbeno da deluje samostalno ili uvezano sa drugim baterijama i PVO sistemima.
FOTO GALERIJA
Vojnopolitička osmatračnica 