Andrej Mlakar
Moldavija je saopštila da će kao država izaći iz Sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi, ali da zadržava pravo da se u taj sporazum vrati. Okvirni vremenski period za izlazak iz sporazuma navedeno je 150 dana, a odluka vlasti će najpre biti upućena predsednici Maji Sandu, a onda i moldavskom parlamentu na razmatranje.
Moldavija je inače vojno neutralna zemlja ali proevropska vlast na čelu sa premijerom Dorijanom Račenom i predsednicom Majom Sandu teži da zemlju približi Evropskoj uniji i NATO paktu.
Zainteresovanost za Moldaviju postala je veća od kada je izbio rat u Ukrajini 24. februara 2022. godine i od kada su porasle tenzije sa nepriznatom oblasti Pridnjestrovljem, odnosno Transnjistrijom.
Vojna snaga Moldavije nije velika. Vojska je orjentisana da brani teritorijalnu suverenost države. Paket za jačanje odbrambenih kapaciteta potpisan je u februaru 2023. Takođe još pre rata u Ukrajini u martu 2020. odobren je Dugoročni plan razvoja vojnih sposobnosti koji pokriva period do 2030.
Moldavija planira da u tom periodu poboljša mobilnost kopnenih snaga, razvije sposobnije kopnene snage, protivvazdušnu odbranu i zameni opremu iz sovjetskog doba.
Ono što je interesantno prema Sporazumu o konvencionalnim snagama u Evropi CFE Moldavija je naznačeno je u tabeli Moldavija je trebala da ima 20.000 vojnika, 210 tenkova, 210 oklopnih vozila i borbenih vozila pešadije, 350 topova i 50 aviona i 50 helikoptera.
Međutim od 1993 pa sve do 2024 broj vojnika i borbene tehnike se smanjivao, jer je veliki deo tehnike prodat najviše afričkim i azijskim državama. Tako je Moldavija ostala bez tenkova i lovačkih aviona.
Cilj Oružanih snaga Moldavije je formiranje potpuno profesionalne vojske, ali je regrutacija i dalje na snazi.
Što se tiče brojki sadašnjih brojki Moldavska vojska izgleda ovako: brojno stanje aktivnih vojnika je 5.100 od čega u kopnenoj vojsci se nalazi 3.250 vojnika ( od čega broj profesionalnih vojnika iznosi 1.300, a 1.950 iznosi regruta na redovnom odsluženju vojnog roka), u vazduhoplovstvu ima 600 ljudi, a kao logistička podrška njih 1.300. U ostalim snagama Žandarmeriji i paravjnim snagama brojka se kreće do 900 pripadnika. Moldavske oružane snage imaju i 58.000 rezervista.
Što se tiče služenja vojnog roka, on traje 12 meseci, za one koji su završili fakultet vojni rok traje tri meseca.
Što se tiče organizacione strukture kopnene vojske ona se sastoji od: bataljona specijalnih snaga. Manevarske snage čine tri motorizovana pešadijska bataljona 1. laki pešadijski bataljon, a od ostalih jednica tu je gardijski bataljon.
Od jednica za podršku moldavsku vojsku čine: 1 artiljerijski bataljon, 1 inženjerijski bataljon i bataljon za ABHO.
Moldavska armija nema tenkove koji su rasprodati posle propasti Sovjetskog Saveza i osamostaljenja Moldavije. Kopnena vojska Moldavije u svom naoružanju ima 158 oklopnih vozila od toga na gusenicama 61 primerak, a po tipovima 9 BTR-D i čak 52 MT-LB. Od oklopnih vozila na točkovima poseduje 12 BTR-80 5 Piranha-IIIH od ukupno 19 koje je donirala Danska, 80 rumunskih TAB-71.
Moldavija je u svom naoružanju imala i 44 BMD-1 guseničara za vazdušno-desantnih jednica koji su povučeni iz operativne upotrebe u rezervu.
Od protivoklopnih raketa moldavska vojska raspolaže: 9K111 Fagot (RS-AT-4 Spigot), 9K111-1 Konkurs (RS-AT-5 Spandrel) i stare sovjetske bestrzajne topove kalibra 73 mm SPG-9.
Za protivoklopnu borbu koristi se i 31 vučni protivtenkovski top MT-12 kalibra 100 mm.
Moldavska artiljerija je sva sovjetskog porekla i artinjerijske jednice raspolažu sa 219 primeraka artiljerijskog naoružanja, vučnog i samohodnog. Moldavija raspolaže sa 67 priopemeraka vučnog artiljerijskog naoružanja od čega: 31 vučnih haubica kalibra 122 mm D-30, 16 vučnih topova kalibra 152 mm M-30 (M-1938), 20 vučnih haubica 2A36 Giatsint-B, 9 samohodnih minobacača -topova 2S9 NONA-S, 11 samohodnihvišecevnih raketnih lansera 9P140 Uragan kalibra 220 mm.
Od minobacača Moldavska armija raspolaže sa 132 primerka kalibra 82 i 120 mm. I to 75 BM-37, 50 M-1989 i 7 PM-38 kalibra 120 mm.
PVO odbrane raspolaže o artiljerijskog naoružanja sa 39 primeraka kalibra 23 i 57 mm, od čega 28 tpova ZU-23 kalibra 233 mm i 11 S-60 kalibra 57 mm.
Moldavsko ratno vazduhoplovstvo
Raspadom Sovjetskog Saveza, Moldavija je od bivše vojske nasledila puk sa 35 lovca MiG-29 i četiri obučena pilota za let na tim letelicama. Moldavci su kako bi došli do keša zbog loše ekonomske situacije prodali Jemenu 1994. četiri lovca MiG-29. Godine 1996. vlasti Moldavije obavestile su Vašingtonsku administraciju da su u kontaktu sa Iranom, u vezi sa dogovorom o kupovini lovaca MiG-29. Administracija Bila Klitnona se u to vreme plašile da bi MiG-29 mogao Teheran da ga koristio kao letelicu za nošenje nuklearnog oružja.
Iz tog razloga, SAD su odlučile da uskoče u ovaj posao. Godine 1997., SAD su zaključile ugovor o kupovini 21 lovca MIG-29 u različitim varijantama iz Moldavije, uključujući i 14 verzije MiG-29S. Zauzvrat, Moldavija je dobila 40 miliona dolara u gotovini zajedno sa humanitarnom pomoći i nesmrtonosnim oružjem od Sjedinjenih Država.
Današnje Moldavsko vazduhoplovsto je više nego skromno. Brojno stanje čini 600 pripadnika, uključujući i 250 regruta.
Transportnu eskadrilu čine avioni: 3 An-2 Colt; 1 An-26
Za obuku jedan avion Yak-18
Transportnu eskadrilu helikoptera 6 komada: 4 Mi-8MTV-1; 2 Mi-8 PS Hip
Protivvazduhoplovnu odbrana čine tri diviziona raketnog sistema S-125M1 Neva-M1
(RS-SA-3 Goa), od čega je jedan divizion zadužen za odbranu prestonice Kišinjeva.
Radarska mreža za rano upozoravanje i otkrivanje je neaktivna. Iz Francuske je dobijen samo 1 radar Ground Master 200 koji je naručen i isporučen 2023
Vojnopolitička osmatračnica 