Andrej Mlakar
Rusija sve više intenzivira pritisak na Ukrajinu. Razaranjem energetske infrastrukture na zapadu, u centralnoj i na jugu Ukrajine pokrenut je proces sa kojim Rusija planira da izvrši masovnu odmazdu zbog raketiranja Belgoroda, napada na raginerije nafte na zapadu Rusije i masakr u Moskvi za koje ruske vlasti optužuju da je organizator i finasijer Kijev, a izvođač islamski teroristi.
Najveći napad trenutno doživljava grad Harkov u kome je razorena Termoelektrana i grad ostao bez struje, a onda po obodima grada sve veći broj udara je dronova kamikaza, taktičkih balističkih raketa i planirajućih avionskih bombi.
U samom gradu nalazi se oko 800.000 ljudi, a već sada se predviđa da će veliki deo stanovništva krenuti put zapada Ukrajine i EU.
Da će ova situacija da se dogodi autor ovog teksta pisao je zajedno magistrom međunarodnih odnosa Boškom Jovanovićem 21. aprila 2022. godine. Od tada je prošlo dve godine, a ovaj tekst nikada nije bio aktuelniji nego što je to danas. Zato ga prenosim u celosti bez skraćivanja i u izvornom obliku.
„Dugo očekivana ofanizva ruske vojske na Donbas je počela. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu (onaj koji je već tri puta imao srčani udar ) saopštio je predsedniku Vladimiru Putinu da je lučki grad na obali Azovskog mora Marijupolj zauzet! Putin je pohvalio sve ruske jednice na obavljenom zadatku i napomenuo da nema potreba slati vojsku u juriš na podzmene tunele ispod čeličane Azovstalj i izlagati vojsku nepotrebim gubicima. Suština je blokirati fabriku i držati je u čvrstom obruču sve dok se nešto manje oko 1.500 pripadnika formacije Azov i pripadnika mornaričke pešadije Ukrajine ne predaju.
Na drugim delovima fronta u Donbasu i Lugansku nastavlja se ofanziva. Trenutno u operaciju na istoku Ukrajine figurira napad na dva pravca. Prvi prema gradovima Severnjodonjeck, Slavjansk, Kramtorsk i na jugoistoku prema Pavlovgradu i Dnjepropetrovsku na reci Dnjepar.
Ovo nameće logično pitanje za Rusiju, koji su gradovi veoma interesantni strateški i vojno da budu zauzeti i šta bi sa tim Rusija dobila.
Za analizu ove teme Vojnopolitička osmatračnica se obratila Bošku Jovanoviću vojnom komentatoru i magistru međunarodnih odnosa koji odlično poznaje temu Ukrajine i Rusije
Za Ruse su dva grada strateški vojno interesantna Dnjepropetrovsk ili kako ga Ukrajinci zovu Dnipro, jer se tamo nalazi Konstrukcioni biro (KB) „Jug“ koji je napravio balističku raketu „Vojvoda“ iliti kako je zovu Satana. Ako Rusija hoće da se osigura da Ukrajina ne dobije nuklearno oružje i projektile dugog i srednjeg dometa. Ukrajinci su 2020. godine doneli strategiju od 10 godina da postanu raketna sila da bi se spasili od Rusa. Da bi u tome uspeli moraju da osvoje Dnjepropetrovsk., kaže on i dodaje
Rusi moraju da reše Harkov zbog blizine Belgoroda.
Prema njegovim rečima treći grad po značaju je i Nikolajev gde se nalazi i najveće brodogradilište.
Brodogradilište u Nikolajevu je moglo jedino da gradi brodove dugog gaza , poput nosača helikoptera i nosača aviona. Pa sad ako Rusi stvarno hoće da imaju flotu moraju da imaju Nikolejv.
A to bi im dobro došlo ako turska zadrži blokadu Bosfora i Dardanela, onda Rusija neće moći da uvede popunu crnomorske flote, a ovako ako drže Nikolajev moći će da grade brodove za crnomorsku flotu, naglašava Jovanović.
Jovanović ističe da je Zaprožje važan zbog preduzeća „Motorsič“.
Dok nisu bile sankcije, i da Ukrajinci nisu prekidali vojnu saradnju sa Moskvom Rusi bi do dana današnjeg kupovali turbine i motore od Motorsiča.
S druge strane Jovanović kaže da je prestonica Kijev važnija iz duhovnog aspekta.
Kijev je važan onako iz duhovnog, jer je to bukvalno drugi Jerusalim. Ako je Moskva treći Rim, onda je Kijev drugi Jerusalim. Da je mene neko pitao gde bi živeo, ja bi rekao pre u Kijevu nego u Moskvi. Duhovnost kakva postoji u Kijevu ne postoji nigde drugde. Može da se izjednači sa možda Svetom Gorom.
U ovom razgovoru dotakli smo se i suprotne strane prema kojima bi bili najvažnije zauzeti gradove Rostov na Donu i Voronjež, koje su oni već ucrtali u mapu gradova koji bi pripadali velikoj Ukrajini.
Vojnopolitička osmatračnica 