Andrej Mlakar/Danko Borojević
Vest da je Srbija naredni kupac borbenih aviona Rafal iako će finalizacija ugovora doći u naredna dva meseca izazvala je veliku pažnju kako u regionu tako i na Zapadu. Polemike su već počele o svrsishodnosti takve jedne nabavke do toga da li smo mogli proći jeftinije.
Saga o nabavci borbenih aviona RV Srbije počela je 2008 godine kada se po prvi put ozbiljno razmišljalo o kupovini novih borbenih aviona. Ta priča traje 24 godine, a za to vreme spominjalo se od mađarskih migova 29 koji su polovni i 1993 godište, preko Jurofajtera koji je bio jedno vreme ozbiljan prodavac sa plaćenim rekalmama i planom učešća Erbasa u modernizaciji Supergaleba G-4 u verziju MD (modernizovano-digitalizovani). Spominjao se i ruski MIG-29 M2, pa donekele i prtotip MiG-35 ali na tome se sve zvaršilo.
Međutim, Rusija je Srbiji isporučila šest lovaca MiG-29 od kojih su 4 bila jednoseda u verzijama 9.12 i 9.13 i dvoesedna verzija 9.51, dok smo iz Belorusije dobili još 4 MiG-29 svi jednosedi. Zajedno sa 4 preostala MiG-29 koji su godište 1986, su prvo remontovani i modernizovani na standard SM+.
Premijerno su prikazani u proleće 2022 godine i od tada čine okosnicu lovačke zaštite Srbije.
Sa pričom da će Srbija postati kupac borbenog aviona Rafal koji se smatra najskupljom, ali i najboljom višenamesnkom borbenom letelicom počela je i utrka u tome ko će napljuje više MiG-29. Do juče najbolja letelica, odjednom preko noći postala je najgora letelica, maltene leteći krš koji ne može ni bombe da baca, a kamo li da leti.
Svi „analitičari iz našeg sokaka“ odmah su pohrilili da tumače priču o avionu MIG-29 koji sad nevalja, slab, a koji je, što su svi zaboravili bio iznuđeno rešenje i najbolja opcija za spasavanje srpskog vazduhoplovstva do kupovine novih aviona što je procenjeno da bi okvirno trebalo da se desi do 2023- 2035 godine do kada ističe poslednji resurs MiG-u 29 SM+ koji bi posle otišli pravo u Muzej vazduhoplovstva i u istoriju sprske vojne avijacije.
Prelazak sa istočne tehnologije na zapadnu nije nimalo lak. Pred pilotima i vazduhoplovno tehničkim osobljem kada se ugovor potpiše i finalizuje počinje nimalo lak posao. Kompletna filozofija postojanja borbene avijacije na nebu Srbije se menja. Sledi prilagođavanje i menjanje infrasturkture na zemlji, učenje kadra francuskom jeziku i polazak na školovanje i obuku u Francuskoj. Za to to vreme u odnosu na prvih 12 pilota i mehaničara ostali će vrštiti svakodnevne avijacijske zadatke i pripremati se za preobuku u drugoj i trećoj fazi.
Ono što se prećutkuje za sada jeste da sa nabavkom novih Rafala moraće doći i novi špkolsko-borbeni avio, koji će imati dvostruku ulogu. Obuka pilota i jurišni zadaci na zemlji za ono što višenamenski borbeni avion je preskup.
MiG-29 SM + pre modernizacije stara verzija B koristila se podjedanko za lovačke i bombarderske zadatke. Piloti u JRV i PVO su leteli i izvršavali dvojake zadatke i obučavali se. U građanskom ratu retko su korišteni MiG-29 bombarderskim zadacima zbog neisplativosti gađanja ciljeva, a JRV je imala solidnu jurišnu avijaciju u avionima J-21 Jastreb i J-22 Orao, pa tako su se MIG-21 i MiG-29 retko koristili za napade. Posle NATO agresije 1999. potrebe za korištenjem MiG-29 u jurišnim zadacima nije bilo potrebe, a već tad su reformatori sanjali da Srbija nema avijaciju i sa teškom mukom se namakao novac za remont 5 letelica MiG-29 od kojih je 2012 letela samo jedna.
Upoređivati MiG-29 i borbeni avion Rafal je uporediti kao nebo i zemlju. Dva aviona, dve različite generacije, kao i različita filozofija upotrebe. Rafal, avion namenjen za mrežnocentrični rat i sukob visokog intenzita gde se koristi savremena elektronika . Rafalova primena nije samo ono što bi medijski poslenici naveli „vazdušna policija“, odnosnio termin „Air policing“ za šta se koriste u 90 posto slučajeva lovački borbeni avioni. Za ovakve zadatke platforma poput Rafala skoro neisplativa posebno na prostoru Srbije. Kada bi pričali o „Air policing“ u regionu to bi još možda bila druga priča. Ovakava platfroma kakva je Rafal kad se pogleda taktičko-tehnički podaci, oprema, naoružanje, pogonska grupa su idealni za , ali finansijski apsekti su veoma upitini s obzirom na cenu sata leta letelice, kao i godišnji troškovi eskadrile, ali i nalet, jer zapravo letelice poput Rafala da bi bile maksimalno isplative piloti moraju da imaju godišnje sate naleta od 180-220, dok proske od 90 za takvu ubitačnu platformu kakva je Rafal je premalo.
Upoređivanje po satima letenja
Borbeni avion MiG-29SM+ koji se nalazi u naoružanju Vojske Srbije, prema zvanični podacima, sat vremena letenja i održavanja košta 5.500 dolara.
Cena francuskog Rafala sat vremena letenja i održavanja košta 16.500 evra.
Za upoređivanje, austrijance njihov Jurofajter Tajfun 2000 košta od 20.000-40.000 evra po satu.
Upoređivanje po težini
Masa praznog Rafal C iznosi 9.850 kg, a masa naoružanja je jednaka masi aviona, a ne da Rafal nosi više naoružanja od njegove mase. Zapravo 9,5 tona Rafal nosi pri punom optrećenju dok standardna težina iznosi 6,5 tona letelica
Što se tiče MiG-29 verzije SM+ masa praznog iznosi 11.600 kg, a ubojni teret koji nosi je 4 tone.
Razlog leži u tome što su u konstrukciji Rafala korištene legure alumijuma i titina i kompoziti koji su uzimali 25 posto mase letelice, dok u konstrukciji MiG-29 koriste se legure alumiijuma, čelika, litijuma i titanijuma i mnogo manje komozita nego kod Rafala, pa sa time Rafal može da nosi više ubojnih sredstava nego MiG-29+ i sama letelica je lakša.
Upoređivanje radara
Francuski Rafal koristi RBE-2 PESA ili RBE-2AA AESA . S tim što verzije F-4 RBE-2AA AESA dometa do 200 km. Za upoređivanje verzija radara RBE-2 PES koje imaju hrvatski Rafali u verziji F-3 ima domet 140 km može da prati 40 ciljeva u vazduhu i gađa osam.
MiG-29SM+ ima radar NO19 Žuk ME dometa 120 km koji može da prati 10 ciljeva i simultano da gađa dva.
Pogon letelice
Pogon borbenog aviona Rafal čine dva motora SNECMA M88-4 potiska 50,04 kN svaki bez dopunskog sagorevanja, a sa dopunskim sagorevanjem 75 kN svaki.
MiG-29 SM+ ima dva dvoprotočna turbomlazna motora RD-33 serija 3 koji ima potisak od 49,39 kN bez dopunskog sagorevanja, a sa dopunskim sagorevanjem 81,4 kN.
Brzina
Borbeni avion Rafal maksimalna brzina na 10 km visine 1912 km/h ili 1,8 maha, na nivou mora 1.390 km/h ili 1,1 mah.
Srpski SM+ maksimalna visina na 10 km visine 2.450 km/h ili 2,35 maha, a nivou mora 1.500 km/h ili 1,2 maha
Naoružanje:
Za bliksu borbu avion Rafal kostiri top NEXTER GIAT 30/M791 kalibra 30 mm sa 125 granata. MiG-29SM+ top Grijaze Šišunov GŠ kalibra 30 mm i 150 granata
Rakete vazduh vazduh: Ono što se zna srpski Rafali za blisku borbu dobiće MAGIC-2 dometa 20 km.
Srpski MiG-29SM+ rakete vazduh vazduh R-60MK dometa 8 km i R-73 km dometa 30 km.
Za srednje daljine Rafal ima rakete MICA -EM i IR. MICA -EM su dometa 60-80 km.
Na MIG-29 SM+ koristi se R-27 dometa 50 km.
Postoji tvrdnja, ali ne i potvrda da će srpski Rafali verzije F-4 dobiti verziju MICA NG dometa 150 km
Srpski MIG-29SM+ ima raketu R-77M dometa od 110 km.
Od preciznog oružja Rafali koriste projektile AASM (Armement Air-Sol Modulaire) maksimalne mase 340 kg koja korisiti standardnu avio bombe Mk-82 ili 250 kg verziju MBDA BANG (Bombe Aeronavale de Nouvelle Genaration).
Laserski vođene rakete AS-30L dometa 12 km
Srpski MIG-29SM+ posle modernizacije nosi raketu H-29T dometa 30 km. Bombe KAB 500KR ili KAB-500 OD dometa 10 km. Zatim protivradarske rakete H-31P mase 600 kg dometa 110 km.
Trka s vremenom
Posle svega nabrojanog svako ko pogleda pobrojano daće svoj sud o ovom avionu, koji je Srbija izabrala za svoj novi borbeni avion. Pravo pitanje ostaje da li će Srbija dobiti svoje Rafale do 2032 kada resusi migova 29 ističu. Poslednji beloruskim ističe rok 2035 godine.
Vojnopolitička osmatračnica 