Andrej Mlakar
Iranski napad na Izrael je okončan. U pitanju je bio klasični upozoravajući udar da Tel Aviv, ako ne želi nastavak sage ostavi komandante Al Kuds brigade na miru. Napad je inače bio usmeren na dve vazduhoplovne baze koje imaju ključnu ulogu u napadima na Gazu, jug Libana i okolinu Damaska, a poznati su kao eksperti za duge letove.
O iranskom napadu je sve mahom poznato, da su iranski hakeri prvo pokušali da parališu izraelske radare kako bi olakšali napad Pasdaranima koji su lansirali u to vreme masovno dronove kamikaze i krstareće rakete.
Međutim, izraelski radari nisu ni bili toliko bitni, jer u ovoj fazi Izraelci su se oslonili na Amerikance i njihovu osmatračku infastrukturu od satelita u kosmosu koji su zajedno sa izraelskim vršili osmatranje Irana, ali i na radarsku stanicu AN/FPS-132 Block 5 radar koja je bila najzaslužnija za utvrđivanje lokacije odakle su lansirani projektili i njihovu putanju kao i kada je potrebno izvesti presretanje.
Radar A/N FPS-132 Block 5
U pitanju je radarska stanica koja se nalazi inače u Kataru.
Radar A/N FPS-132 Block 5 je posebno moćan, konsturisan da detektuje i nadgleda lansiranje balističkih projektila sa udaljenosti do 3.000 milja ili 4.828 kilometara u realnom vremenu. To znači da svako lansiranje projektila ili prisustvo aviona u ovom dometu može biti otkriveno katarskim radarom za rano upozorenje.
Njegov antenski stub predstavljaju 2 AFAR sa prečnikom antene od oko 28 metara. Oštrice od antena se postavljaju pod padom od 120 stepeni
A/N FPS-132 radar dugog dometa sa faznom antenskom rešetkom sposban je da obezbedi detekciju, upozorenje o napadu i procenu napada balističkih raketa lansiranih sa mora i interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) lansiranih protiv zapadnog dela SAD i savezničke nacije.
Konstrukcija antenskog stuba radara A/N FPS-132 je skraćeni tetraedar visine oko 35 m. Ove radare upoređuju sa ruskim radarima dugog dometa Voronjež-DM jačine 700 kW. Ovi radari rade u decimetarskom opsegu na frekvencijama 420-450 MHz.
Radar A/N FPS-132 može da detektuje iranske balističke rakete odmah po lansiranju i da odmah odredi putanju i o tome obavesti sisteme Patriot i THAAD i njegov višenamenski radar za gađanje AN / TPY-2 GBR koji ima domet od 1000 do 1500 km, što bi bilo dovoljno za rano upozorenje na dolazak iranskih raketa.
Radar je smešten u bazi El Udeid u kojoj je moguće smesti i do 100 letelica od brobenih aviona do strateških bombardera i aviona za elektornsko ratovanje, kao i letećih radarskih stanica koje kontrolišu nebo iznad Persijskog zaliva. Radar A/N FPS-132 raspoređen u Kataru može da pokrije egzoatmosferski prostor iznad NR Kine sve do provincije Hubej.
Radar AN / TPY-2 GBR
Još jedan važan element otkrivanja balističkih raketa jeste radar AN/TPY-2 protivraketnog sistema THAAD koji ima domet od `1.000 km, a radi unutar H područja od 8 Ghz-12 Ghz. Ovaj radar čini pet celina: radarska antena, poluprikolica sa opremom za hlađenje koja uz pomoć etilenglikola hladi radarski sistem u radu, poluprikolice sa elektronskom opremom u kojoj je smešten ono što se zvoe 2mozak“ ovog sistema četiri snažna uporedna procesora, kontrolne stanice za uvezivanje radara u sistem THAAD i sistem za napajanje 1,1 MW dizel generator koji potroši po satu rada između 300 i 340 litara goriva. Radar se sastoji od 25.000 elemnata za slanje i prijem signala koji su smešteni na površini od 10 metara kvadratnih. Ovaj radar se koristi za pretraživanje, otkrivanje i praćenje meta. Radar može da pratii do 30 ciljeva i da navodi do dva presretača na svaki cilj.
Sistem SBIRS
Još jedan važan element u otkrivanju iranskih balističkih raketa koji je upozorio Izrael bio je i sistem SBIRS ( Space Basade Infra Red System) mreža satelita koja je postavljena na područjima niskih i visokih orbita
U pitanju su četiri satelita u niskoj orbiti i dva u visokoj.
Uređaji su zasnovani na platformi A2100M koju je razvio Lockheed Martin. Masa satelita je oko 4 kg. Glavni nosivi teret su dve IC kamere: panoramska i detaljna nadzorna, koje omogućavaju praćenje zemljine površine od blizu, kao i traženje, otkrivanje i kontinuirano praćenje balističkih projektila na aktivnom delu putanje leta. Svaka komora koristi Šmitov teleskop sa prečnikom glavnog ogledala od oko 500 m. Postoji pasivni sistem hlađenja za konstruktivne elemente. Pored detekcije lansiranja balističkih projektila, satelitska oprema omogućava otkrivanje nuklearnih eksplozija, uz određivanje koordinata, kao i snimanje njihove snage i spektra emisije.
Komponenta SBIRS-HEO je implementirana na bazi infracrvene opreme koja je ugrađena kao dodatni teret na izviđačke satelite US JUMP SEAT.
Podaci sa satelita se prenose do zemaljskih relejnih stanica, a zatim preko optičkih i satelitskih komunikacionih kanala do centra za upozorenje o nuklearnim projektilima severnoameričkog PVO sistema (NORAD), gde se koriste za identifikaciju vrste pretnje, Određivanje koordinata početne tačke i predviđanje područja udara bojeve glave. Ova informacija se šalje zajedničkom komandnom mestu NORAD-a radi pripreme izveštaja najvišem vojnom i političkom rukovodstvu Sjedinjenih Država i komandi oružanih snaga.
U okviru programa SBIRS trebalo je da stvori grupacija od 24 satelita u niskoj orbiti konstruisani da precizno prate bojeve glave i mamce u različitim delovima leta.
Godine 2019. postalo je poznato da je Ministarstvo odbrane SAD, u vezi sa „novom rastućom pretnjom hipersoničnih i krstarećih raketa”, odlučilo da ne završi izgradnju orbitalne konstelacije SBIRS, već da se fokusira na ubrzano stvaranje najnoviji sistema.
Kada bi Iran zaista hteo da nanase iznenadni udar na Izrael, gde bi izraelski element raketnog štita bio paralisan morao bi prvo da uništi radarsku stanicu u bazi El Udeid kao i položaje raketnog sistema THAAD,a poseban izazov bio bi ometanje ili pokušaj uništenja osmatračkih satelita u niskoj orbiti mada Iran nema tehničkih mogućnosti za ovakvu akciju trenutno, što opet Izraelu daje šansu da opet se ne dogodi faktor iznenađenja.
Šta je Iran naučio iz napada?
U pravu je Zoran Kusovac, poznati vojni novinar i stručnjak u svom pogledu na aktuelni napad Irana na Izrael, da je Iran ovim napadom otkrio šta sve Izrael ima i može.
„Iran je sigurno juče iz svojih baza počev u Južnom Libanu u Siriji i Iraku vršio vrlo sofisticirane operacije elektronskog osmatranja i izviđanja da bi snimo način kako Izrael reaguje. Izrael je ovim kompromitovao svoju najveću tajnu, i to je možda najveća pobeda Irana. Način kako se reaguje, način kako se komunicira, određivanja prioriteta ciljeva, način kako se ometa satelitsko pozicioniranje i tako dalje. Sve je to velika tajna, koju je sada Iran otkrio i Izraelu će trebati mnogo vremena da to digne na jedna drugi nivo koji će za Iran biti neprobojan“, rekao je Kusovac u analizi za Al Džaziru.
Vojnopolitička osmatračnica 