Andrej Mlakar
Dva ruska desantna broda „Ivan Gren“ i „Aleksandar Otrakovski“nedavno su uplovila u libijsku luku Tobruk. Na brodovima bila je ukrcana oprema pre svega teška borbena tehnika oklopni transporteri BTR-82A, višecevni bacači raketa BM-21 Grad, teretni kamioni, cisterne za vodu i druga teška oprema.
Naime, radi se o naoružanju i logističkoj opremi za novoformljeni Afrički korpus koji nastaje na tlu centralne Afrike, a predstavlja novu ekspanziju Moskve.
U okviru tog plana nedavno u Niger su sleteli vojni transportni avioni Iljušin IL-76 sa vojnom opremom koja je iskrcna. Navodno se radi o PVO sistemima.
Od same pojave u medijima Afrički korpus počinje da sve više zaokuplja zapadnjake kao nova snaga u zoni gde jedna kolonijalna sila koja je tim prostorom gospodarila skro celim 19 i jednom polovinom 20 veka do kraja Drugog svetskog rata pojavljuje se Rusija.
Nastanak Afričkog korpusa
Zapravo temelj jednice koja se zove Afrički korpus“ nastala je u leto 2023. godine prilikom posete ruske vojne delegacije zemaljama severne i centralne Afrike. Delegaciju je tada vodio general Junuz Bek Jevkurov i general Sergej Surovikin.
Odluka o stvaranju Afričkog korpusa u sastavu ruskog Ministarstva odbrane doneta je bila u leto 2023. godine nakon samita Rusije i Afrike u Sankt Peterburgu u julu 2023. radi proširenja ruskog vojnog prisustva na afričkom kontinentu i Bliskom istoku.
Ruska vojna delegacija tokom afričke truneje tada je posetila Libiju, Centralnoafričku Republiku, kao i Burkinu Faso. Inače sve navedene zemlje bile su ključne zemlje u Vagner PMC mreži. Faktički upravljanje Vagnerom posle neslavne pobune u junu 2024. preuzeli su Surovikin i Jevkurov.
Priprema za formiranje ove formcije poverena je proverenom veteranu i legendi ruskih Vazdušno desantnih jednica Junus Bek Jevkurovu koji je početkom septembra 2023 krenuo u misiju putovanja po zemljama Sahela sa kojima je dogovorena vojnotehnička saradnja i razmeštaj ruske vojske u Africi.
Jevkurov je tada u okviru afričke turneje posetio Libiju, Centralnoafričku Republiku, kao i Burkinu Faso. Inače sve navedene zemlje bile su ključne zemlje u Vagner PMC mreži.
Poseta Jevkurova ukazuje da je daleko tvrdnja nekih analitičara da će posle smrti lidera Vagnera Jevgenija Prigožina i ta formacija otići iz Afrike, a tim i ruski interes.
Zapadni uticaj zahvaljujući prevratu u velikom broju zemalja gde su smenjeni bili predsednici i premijeri bliski Zapadu, otvorio se prostor za realizaciju geopolitičkih interesa Rusije na prostoru Afrike.
Kada je doneta bila odluka, logično se nametnula ideja kakva bi to bila jednicia. Kobi je činio. Veoma brzo dobijen je profil kako bi trebao da izgleda pripadnik ruskog „Afričkog korpusa“.
Radi se o vojnoj formaciji, koju isključivo čine profesionalna vojna lica koja imaju borbeno iskustvo pre svega u rat u Ukrajini ili su zaposleni ili bili zaposleni u vojnoj kompanciji Vagner PMC.
Pripadnici „Afričkog korpusa“ Ministarstva odbrane Ruske Federacije biće razmešteni u pet zemalja regoina „Sahela“: Burkina Faso, Mali, Niger, Centralno Afrička Republika i Libija koja se ubraja u svernoafričku zemlju.
Komandni kadar čine isključivo pripadnici elitnih jednica armije Ruske Federacije , pre svega se misli na pripadnike SPECNAZ-a i Vazdušno desantnih snaga koji takođe imaju bogato borbeno iskustvo.
Osnovni motiv novoformirane jednice je: „Borba za ruske interese na bilo kom kontinetu“. Za ovakav zadatak potreba za profesionalcima sa ogormnim borbenim iskustvom je veća nego bilo kada. Afrički korpus je kako se definiše simbioza borbenog iskustva vojske i vojne kompanije PMC Vagner pod kontrolom kompetentnih komandanata koji su prošli kroz žar rata
Ko može biti pripadnik Afričkog korpusa ?
Da bi neko postao pripadnik afričkog korupsa mora imati navršenih 25 godina starosti, a najviše 45 godina. Komandni kadar ne sme da bude stariji od 55 godina. Naravno kao i svim slučajevima, tak i u ovom je moguć izuzetak, ali to zavisi pre svega od spremnosti i sposbnosti kandidata.
Prilikom prijema orednosti maju bivši vojnici, podficiri i vojnici, odnosno oni koji su služili kao profesionalna vojna lica po ugovoru u jedinicama spesijalnih snaga izviđačima, padobrancima i pripadnicima SPECNAZ sa borbenim iskustvom na tlu Ukrajine kao i zaposleni u privatnoj vojnoj kompaniji PMC Vagner.
U redovima Afričkog korupusa dozvoljen je pristup ženama, ali ne u bormbama već isključivo kao medicinsko osoblje (sestre za pomoć u operacionim salama i kao anesteziolozi, za koje se već formiraju posebni medicinski timovi za rad u jednicama koje se već nalaze u različitim zemljama.
Ono što je zanimljivo, za razliku od Vagnera jeste da osoba koja ne poseduju rusku državljanstvo neće biti primana u redove Afričkog korpusa. U prevodu „strancima strogo zabranjen pristup“.
Prvi regruti u ovu formaciju počeli su da stižu decembra 2023 kako u samoj Rusiji, tako i u Afrci iod pripadnika postojeće formacije PMC Vagner.
Najveći broj pripadnika novoformiranog Afričkog korpusa pojavio se bio prvo u Libiji. U toj zemlji pripadnici Afričkog korpusa kontrolišu oblast od
Džafar kod Tripolija na zapadu do vojne baze Haruba na istoku, uključujući grad Sirt, rodni grad ubijenog Muamera el Gadafija.
Misija Ruskog Afričkog korpusa
Za sada „Ruski afrički korpus“ će imati sledeće zadatke: misija ruskog vojnog osoblja biće pre svega obuka vojnih i policijskih formacija, na osnovu iskustava iz rata u Ukrajini, kompletna bezbednost predsednika i premijera države, ali i vojnog vrha poverena je pripadnicima „Ruskog afričkog korpusa.
Naoružanje Ruskog Afričkog korpusa
Od borbene tehnike Afrički korpus kako je predviđeno imaće: tenkove T-72 i T-80. Sredinom februara 2024 godine u Libiju je kao i sada u Tobruk. Radi se o potpuno remontovanim tenkovima T-72 koji su pride i sveže ofarbani u zelenu boju. U pitanju je 40 tenkova T-72 verzija T-72M1 (Ural-1), T-72AV, T-72A odnosno izvozna verzija M1.Mnogi su verovali da su ovo tenkovi bili za marašala Halifu Haftara, ali s obzirom da iskrcani BTR-82A kao icisternei maju istu sivomaslinastu boju nesumnjivo je da je reč o borbenoj tehnici ruskog Afričkog korpusa.
Od oklopnih vozila na tlo Afrike iskrcani su i ruski BTR-82A, zatim dopremljeni su mobilni PVO raketni sistemi 9K33 Osa po NATO kodifikaciji SA-8 Gecko, neutvrđeni broj. Takođe u Libiji iskrcan je i određeni broj PVO topova ZU-23 kalibra 23 mm. Od neborbenih vozila tu su kamioni Kamaz, prikloice za vodu i gorivo, kao i kombi vozila. Od artiljerijskih sistema tu su i višecevni bacači raketa BM-21 tipa grad kalibra 122 mm.
Vojnopolitička osmatračnica 