Andrej Mlakar
Glasanjem u Senatu sa 79 glasova ZA i 118 PROTIV otklonjena je poslednja prepreka da SAD isporuče vojnu opremu i naoružanje Ukrajini. To je do sada najveći paket vojne pomoći Vašingtona Kijevu koji bi trebao da donese prekretnicu u ratu.
Kako je 2022 godine to trebao da bude Dževelin, zatim vučna haubica M777, samohodna haubica M-109 Paladin, samohodni višecevni raketni lanser H-142 HIMARS zatim borbeno vozilo pešadije BVP Bredli M2ODS, protivradarska raketa Harm, PVO sistemi Stinger (prenosni) Hok -123, Patriot i tenk Abrams M1AS sada je to taktička balistička raketa ATACMS.
Iako su SAD isporučile Kijevu u jesen prošle 2023. godine ograničenu seriju od 20 taktičkih balističkih raketa ATACMS dometa 165 km Kijevu, te rakete su jako brzo utrošene. Sa njima gađan je bio Krim, a najviše su upotrebljeni za gađanje aerodroma.
Amerikanci su se suzdržavali da Ukrajini isporuče rakete dometa 300 km, a sada kako prevaga rata ide na rusku stranu taktičke balističke rakete ATACMS postaju ultimativno oružje sa kojim bi Kijev trebalo da strateški preokrene rat u svoju korist i da se raketama udari na stateške objekte poput Krimskog (Kerčkog) mosta koji predstavlja strateški simbol Rusije i veze Krima sa kopnenim delom.
Taktičke balističke rakete ATACMS bi trebale uskoro da budu isporučene Kijevu, a transportni avioni preko Atlantika treba da krenu put Ramštajna i Žešova, a onda u Ukrajinu.
Kao što smo i naveli radi se o taktičkim balističkim raketama ATACMS sledećih tipova: M39A1, M48, M57 i eventualno M57E1.
Svi tipovi ovih raketa imaju domet 300 km služe za precizne pogotke i vođene su INS i GPS. Od toga verzije M39A i M39A1 imaju kasetnu bojevu glavu. Od čega M39A ima 300 komada submunicije M-74 za prostorno gađanje. Verzija M39A1 ima 13 BAT projektila.
O raketama ATACMS
ATACMS (Army Tactical Missile Sistems) je skraćenica za armijski taktički raketni sistem. Ovaj raketni sistem proizvodi firma Loral Vought Systems.
Razvoj ovog raketnog sistema možemo da pratimo još od 1978. godine kada su načinjeni bili prvio koraci da se naparavi jedna raketa koja bi bila nosač kasetnih bojevih glava na velike udaljenosti.
Prvi korak u proizvodnji ovog raketnog sistema načinila je agencija za razvoj dobrambenih tehnologija DARPA koja je razvila bila koncept demonstracione tehnologije pod nazivom „Asault Breaker“. Program ATACMS formalno je započeo 1983. godine pod nazivom Joint TACtical Missile System (JTACMS) ili zajednički taktički raketni sistem. Ono što je interesantno jeste da su na ovom programu zajednički radili Američko ratno vazduhoplovstvo (USAF) i kopnena vojska.
Međutim USAF je iz ovog programa izašla 1985. godine, a američka vojska je naziv iz JTACMS promenila u ATACMS . Naredne godine je i promovisan novi raketni siste koji bi ostvario raketni udar u taktičkoj i operativnoj dubini protivnika. Cilj je bio zameniti ostareli taktički raketni sistem „Lance“ sa konvencionalnom bojevom glavom koji je namenjen za napad na protivničku pozadinu, centr baziranja, logistike, aerodrome, komandna mesta
Pragmatični Amerikanci odlučili su se da ne prave novi lanser, već da se iskristi postojići višecevni lanser raketa MLRS (Multiple Launch Rocket System) M-270 koji je sasvim odgovarao planu i nalazio se već u sastavu artiljerijskih brigada i bataljona kopnene vojske. Plan modernizacije predviđao je da postojeći lanser može da lansira veće rakete.
Zato je i odlučeno je da se krene u razvoj taktičke balističke rakete koja bi bila upakovana u hermetički kontejner i postavljena u sam lanser. Na taj način bila bi obezebeđena ušteda što se tiče finansija, pošto količina novca izdvajanog za programe naoružanja je bila sve manja.
Potrebe za prepravkama lansera nije bilo i jako brzo je došlo do usvajanja novog tehnološkog rešenja.
Inače sam MLRS M-270 je bio zamišljen kao univerzalna platforma u koju se postavlja hermetički zapakovani kontejner sa raketom koji se posle upotrebe izbacuje i postavlja novi.
U prvom slučaju koristio se kontejner sa po šest hermetički zapakovanih raketa, po tri u svakom redu u kutiji od stakloplastike. U prvom slučaju ako se postave dva kontejnera sa po 12 raketa koje se mogu lansirati za manje od 50 sekundi.
U ovom slučaju fokus pažnje biće na taktičkim raketama ATACMS koji je zamišljen familija projektila specijalizovanih za dejstvo po različitim ciljevima i na različitim udaljenostima.
Opis rakete ATACMS
Raketa MGM 140 ATACMS ima klasičnu konfiguraciju rakete sa pokretnim repom. Kontorla leta rakete se ostvrauje preko kormila na repu. Kormila su sklopljena u kontejneru, a otvaraju se posle lansiranja. U prednjem delu rakete nalazi se prostor za smeštaj tereta, dok se u zadnjem delu nalazi raketni motor na čvrsto gorivo.
Raketa je duga 3,98m, prečnik tela je 0,61m. Maksimalna težina rakete prilikom lansiranja je 1.670 kg. Sa teretom od 450 kg raketa ima maksimalni odmet od 153 km.
SAD su razvile dve verzije ATACMS u verzijama Block I i Block II, kao i podvarijantama. Block I nosi 950 M-74 kumulativno-fragmentovanih bombica, dok verzija Block II sadrži BAT precizno vođenu submuniciju. Kao što smo spomenuli jednu raketu tipa ATACMS moguće je lansirati iz HIMARS (High Mobility Arttilery Rocket System) visokomobilini artiljerijsko raketni sistem. Za razliku od HIMARS-a, MLRS može da lansira dve rakete.
ATACMS Block I
Razvoj rakete MGM 140 ATACMS Block I završena je u decembru 1989 godine, posle 25 opitnih lansiranja posle čega je raketa ušla u operativnu upotrebu početkom 1991. godine. Raketa je jako brzo bila upotrebljena u operaciji Pustinjska oluja. Tom prilikom iz M 270 ispaljeno je 30 raketa ATACMS Block I na raketne položaje logističke baze.
Ova raketa je uvedena u operativnu upotrebu 1989. godine i namenjena je za uništavanje takozvanih „mekih“ ciljeva na udaljenostima od 25 do 165 km. U grupu tih ciljeva svrstavaju se PVO jedinice, komandna mesta, rakete zemlja-zemlja, zemlja -vazduh i zemlja-more, logisitčke baze, helikopterske baze, štabovi i stajanke. Radi se o polubalističkoj raketi velikih mogućnosti u pogledu reagovanja i namenjena je za dejstva u svim vremenskim uslovima.
Ova raketa nosi 950 APA projektila M-74 (subprojektila za dejstvo po živoj sili i materijalnim sredstvima. Kod ove verzije rakete postoje tri mogućnosti izbijanja subprojektila i mogućnost lansiranja izvan ose. Jedno punjenje lansera ima dve rakete i svaka raketa može da bude ispaljena u razmaku od 20 sekundi na različite ciljeve. Inače kod lakše verzije lansera M-270 poznatog i kao HIMARS H-142 postavlja se samo kontejner sa jednom raketom. Ukrajina trenutno u svom naoružanju ima oba lnasera sa prevagom prema Himarsu.
ATACMS Block IA
Je raketa koja dopunjava prvu verziju Blok I i namenjena je za dejstvo po osetljivim ciljevima na daljinama većim od 30 km odnosno 70 do 300 km. Meta ovog projektila su jednice PVO, Komandna mesta, rakete zemlja- zemlja. Takođe radi se o polubalističkoj raketi namenjena za dejstvo u svim vremenskim uslovima sa velikim brzinom reagovanja. Ova raketa nosi 310 ARAM subprojektila M-74 i zadržava visoki stepen efikasnosti na većim daljinama gađanja zahvaljujući ugrađenom sistemu GPS vođenja. Ispaljuje se isto sa lansera M-270 i HIMARS H-142 . Inače lanseri su modifikovani ugradnjom sistema za preciznije određivanje pozicije rakete (Improved Position Determining System- IPDS) i GPS antene. Raketa ima tri mogućnosti ili programa izbacivanja subprojektila i mogućnosti lansiranja izvan ose. Svaka raketa može da se ispali u razmaku od 20 sekundi na različite ciljeve.
BAT P31I
Je polubalistička vođena raketa zemlja-zemlja koja nosi 13 BAT ili BAT P31I subprojektila (BAT -protivoklopni projektil dometa 140 km. Blok II je adaptacija rakete Blok IA sa modifikacijama i prednostima koje omogućava submunicija BAT. Za cilj dejstva rakete određuju se koncentrisane oklopne jedinice u pokretu veličine jednog bataljona. Oslobođeni BAT subprojektili mogu samostalno da pretražuju prostor i uništavaju oklopne ciljeve u pokretu. Za otkrivanje koristi akustične i infracrvene senzore. Submunicija BAT P31I omogućava gađanje toplih i hladnih, pokretnih i nepokretnih ciljeva, uknjučujući i lansere raketa zemlja-zemlja.
BAT submunicija sastoji se od sledećih elemenata IC ili IC/MMW tragača, sklopa za regulaciju napajanja, incercijalne merne jedinice, centralne elektronske jednice, akumulatora, bojne glave, termičke baterije i tela sa krilima na kojima su smešteni akustički senzori.
BAT submunicija koristi pasivne IC i akustičke senzore za traženje, napad i pogodak pokretnih oklpnih ciljeva. BAT je aerodinamička stabilna jedinica bez pogodna duga 91 cm i težine 20 kg, prečina 14 cm sa skololjenim i 91 sa raširenim krilima. Kada se 13 BAT projektilaizbace iz rakete nosača otvraju se krila, na čijim vrhovima se nalaze akustički senzori, koji otkrivaju zvučni otisak kretanja vozila, projektili jure prema zajedničkom cilju, a onda svaki BAT svojim IC senzorom zahvaća određeni cilj. Kada dođe do zahvatanja BAT subunicija tandem kumulativnabojeva glava napada cilj odzgo.
ATACMS M39A1
Je prva verzija ove taktičke balističke rakete dometa 300 km. Ova verzija rakete ima kasetnu bojevu glavu sa submunicijom oznake M-74, koja se rasprušuje posle otvaranja kontejnera nad zonom koja je označena kao meta. Posle detonacije subomunicije stvara se oblakr fragmenata koji izazivaju ozbiljna oštećenja ciljeva zbog svoje veličine, težine i brzine fragmenata. Vođenje ove rakete je INS i GPS. Broj kasetne submunicije M-74 je 300 komada. Predviđa se da je ovo najbolji projektil za Ukrajinu za napade na ruske aerodrome, sisteme veza, saobraćajna čvorišta, helikopterske baze i mesta koncentracije trupa. Tako da je ovaj tip rakete najizvesniji za Ukrajinu.
ATACMS M-57 dometa 300 km
Taktička balistička raketa ATACMS verzija M57 je dometa 300 km koja ima bojevu glavu WDU-18/B težine 227 kg. Od čega 98 kg otpada na eksplozivm a 128, 8 na preostali materijal koji se koristi za ovu bojevu glavu. Bojeva glava koristi eksploziv DEKSTER, koji ima TNT ekvivalent od 1,05 i brzinu detonacije od približno 6.630 m/s. Navodno kružno odstupanje od cilja je 9 m. Raketa M57 razaranje postiže nadprotiskom udarnog talasa posle detonacije bojeve glave. Obim oštećenja izazvanih udarnim talasom zavisi od njegovog maksimalnog nadpritiska. Pored efekata nadpritiska, detonacija bojeve glave takođe dovodi do efekata fragmentacije. Ova vrsta rakete bi mogla da se koristi za udar na objekte strateške infrastrukture koji imaju značaj za rusku vojsku ili Rusiju kao državu
ATACMS 57E1 i M-48
Obe taktičke balističke rakete su dometa 300 km. Verzija M-48 ima INS i GPS vođenje, služi za precizna udar po obektima infrastrukture. Ima jednistvenu bojevu glavu. Verzija M57 E1 isto ima usavršeni sistem vođenja INS+GPS, jednistvenu bojevu glavu sa tri opcije aktiviranja: blizinski, daljinski ili direktnim udarom u metu. Domet 300 km. Ovi tipovi rakete isključivo služe za udar po strateškim objektima. Probojnost je u velikoj meri zavisi od konfiguracije bojeve glave, mase i brzine. Uzimajući u obzir da ATACMS ima veoma visoku terminalnu brzinu od 3 Maha i, može postići određeni stepen prodora u tvrdu metu.
ATACMS nadmašuje u velikoj meri krstareće rakete Storm Shadow/SCALP-EG i Taurus, u pogledu prodora u teške mete.
Kako se navodi ove rakete su ključne za Ukrajinski udar na ciljeve u dubini ruske teritorije i udar na visokovredne ciljeve za demoralizaciju i slabljenje ofanzivnih kapaciteta.
Vojnopolitička osmatračnica 