Andrej Mlakar
Severna Koreja, jedna od najizolovanijih zemalja po merilima Zapada, regionalna nuklearna sila veliku pažnju posvećuje osloncu na spostvene snage, od podmornica, brodova, artiljerije do taktički i strateških balističkih raketa. Sada je napravljen iskorak i u proizvodnji oklopnih vozila.
Severna Koreja posedovala je tenkove T-34 ruske proizvodnje, a kasnije i kineske Type 95, da bi zatim se prešlo na ruske T-62 koji su postali osnova za seriju raznih modifikacija i licencnu domaću proizvodnju.
Prvi domaći tenk poznat je i kao Čonma Ho (Pegaz) koji je prvi put prikazan 1992. godine i po izgledu liči na tenk T-62 ali ima određeni broj modifikacija sa tenka T-72. Spominje se da je izrađeno 5 različitih verzija tenka. U odnosu na ruski T-62 tenk ima manju masu od 40 tona. Top je kalibra 115 mm glatke cevi 2A20 stabilisan u obe ravni. U ovaj tenk ugrađen je dizel motor od 750 KS sličan ruskom V-46 od 750 KS.
Međutim, Severna Koreja nije tu stala već je razvijala i dalje sopstevene tenkove. Krupan iskorak napravljen je 2020- godine. Te godine dok se svet borio sa pandemijom korone, na paradi u Pjongjangu u kojoj nije bilo korone na noćnoj paradi 10. oktobra 2020 u čast postojanja 75. godina Radničke partije Koreje prikazan je novi tenk koji je zbog godine dobio na zapadu oznaku M-2020.
Na Zapadu je tenk odmah zbog izgleda kupole nazvan „Severnokorejska armata“. Od tad tenk je prikazan skoro na svakoj vojnoj paradi, a tek 2024. tenk je na vojnim vežbama prikazan u velikom broju što ukazuje da je počela serijska proizvodnja ovog tenka.
Za sada o ovom tenku nema mnogo informacija. Započećemo sa onim što je dostupno na Zapadu o ovom tenku.
Zašto baš Armata?
Tenk M-2020 mnogi nazivaju severnokrejskom aramatom iako sa njom nema baš mnogo veze, ali po savremenom izgledu liči na Armatu po odadtnom oklopu i sistemu aktivne zaštite za koji se veruje da je severnokorejska verzija popularnog Afganita. Otuda i koincidencija sa ruskim tenkom Armatom.
Evolucija razvoja tenka
Za M-2020 koji se smatra potpuno novim tenkom smatra se da je kopija mešavine kineskih i ruskih tenkova. Pokupng-ho (Severnokorejska verzija tenka T-72) sa varenom kupolom i severnokrejske verzije i Songun-915 („Pokpung-ho“) ali sa livenom kupolom i drugačijim trupom. Severna Koreja u razvoju svog tenkovskog programa nije časila časa pa je aktivno radila na nabavci tenkova T-72 različitih modifikacija po svetu koji su korišteni za ispitivanje i ugradnju rešenja u prvi severnokorejski tenk M-2020.
Kada se pogleda vizuelno mnogi govore da je tenk neka mešavina američkog M-1 Abramsa zbog prednjeg dela tenka koji je nagnut i mesta vozača koje je na sredini. kupole koja liči na rusku T-14 Armatu. Na bokovima kao i kod ruskih modifikacija tenka T-90M Proriv 3 i T-80BVM nalaze se oklopne ploče sa reaktivnim oklopom i prtivkumulativne rešetke na zadnjem pogonskom delu tenka.
Na osnovni oklop 2023. dodat je i reaktivni oklop severnokorejske proizvodnje za koji se veruje da je isti kao kod tenkova treće generacije. U pitanju je modularna konstrukcija. Čak je i vrh kupole zaštićen, a debljina oklopa na kupoli iznosi 100 mm od napada projektila koji napadaju odozgo.
Tenk ima šest točkova, ali je i veći od prethodnih severnokorejskih tenkova. Ovi točkovi su zaštićeni gumenim pločama sa reaktivnim oklopom koji je montiran.
Komandir tenka sedi na desnoj strani kupole, što moguće ukazuje da tenk ima tročlanu posadu i automatski punjač granata, odnosno obrtni transporter kao kod T-72 na dnu tenka.
Naoružanje:
Za razliku od zapadnih tenkova, severnokorejski veruje se da je glavni top kopija ruskog 2A46 kalibra 125 mm koji se ugrađuje na tenkove T-72, T-80 i T-90. Tenk za razliku od prethodnih severnokrejskih verzija poseduje referentni sistem za merenje zakrivljenosti cevi.
Koaksijalni mitraljez se nalazi levo od glavnog topa, a automatski bacač granata AGS-30 se nalazi na levoj strani krova kupole. Novina koja je viđena u martu 2024 godine jeste montirana dvocevna lansirna kutije za protivoklopne rakete na desnom bokoku kupole. U pitanju je Bulsae-3 koja je navodno severnokorjska kopija jedne od dve ruske protivoklopne rakete /Russian 9K111 Fagot or 9M133 Kornet. Razlog zašto su postavljene protivoklopne rakete na desni bok kupole leži u tome što se iz tenkovske cevi ne mogu ispaljivati protivoklopne rakete, što ukazuje da su severnokorejci uspeli da nabave starije verzije tenka T-72, ne i verziju S ili novije koji imaju tu opciju lansiranja PO rakete „Refleks“ i „Refleks M“ iz protivoklopne cevi.
Pogon tenka
Veruje se da tenk „M2020“ pokreće motor od 1.200 konjskih snaga.
Procenjena masa tenka je 55 tona, odnosno iznad 50 tona.
Aktivna zaštita
Na krovu kupole nalaze se panoramski nišani i meteo senzor na desnoj strani. Komandir i nišandžija imaju odvojene nišane, Pretpostavka je da su u pitanju termovizijski nišani.
Bacači dimnih mina nalaze se na zadnjem delu kupole zaštićeni rešetkastim oklopom.
Ono što posebnu pažnju pobuđuje na severnokorejskom tenku M-2020 jeste sistem aktivne zaštite koji se nalazi na bokovima kupole sa obe strane . Po dva na prednjim uglovima kupole sa leve i desne strane i po tri lansera pri dnu kupole. Takav identičan raspored sistema aktivne zaštite „Avganit“ ima i ruska Armata zbog čega su neki na Zapadu ovaj tenk nazvali severnokrejsko verzijom ruskog tenka T-14 Armata. Slično je i sa sistemom aktivne zaštite na tenku M1A2 Abrams gde postoje isto sistemi aktivne zaštite montirani na prednje uglove kupole.
Navodno tenk može da pokriva prednji i boćni deo, ali ne i zadnji deo tenka od presretanja protivoklopnih raketa. Radar za aktivni sistem zaštite postavnjen je vertikalno napred, a bočnosu postavljeni lanseri sa čime ima manju mogućnost da otkrije RPG ili projktile koji su lansirani na tenk sa viših pozicija.
Južnokorejski stručnjaci ovaj tenk dovode u vezu sa kineskim VT-4 ili Iranskim Zilfikarom, da su svi pomalo imali prste u razvoju severnokrejskog tenka M-2020. Takože tenk svrstavaju u prelazni novi između treće i četvrte generacije tenkova. Južna Koreja smatra da je M-2020 želja Pjongjanga da dobije tenk koji će ravnopravno moći da se suprostavi južnokrejskim verzijama K-1 i K-2.
Vojnopolitička osmatračnica 