Andrej Mlakar
Poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučić i obnavljanje priče o kupovini borbenih aviona tipa Rafal ali i skrivenih poruka da i Kinezi imaju odlične avione koji mogu da nose istočno i zapadno naoružanje ponovo je vratila u etar priču o kupovini borbenih aviona.
Tog 28. novembra 2023 za TV Front objavio sam tekst na temu „KINESKI AVIONI U SRPSKOM VAZDUHOPLOVSTVU ZA I PROTIV! J-10CE ILI JF-17 BLOK 3 KAO ZAMENA ZA MIG-29SM?“. Sada ponovo ovaj isti tekst objavljujem sa tezom zašto Srbija ne kupui kineske borbene avione.
KINESKI AVIONI U SRPSKOM VAZDUHOPLOVSTVU ZA I PROTIV! J-10CE ILI JF-17 BLOK 3 KAO ZAMENA ZA MIG-29SM
Izbor novog borbenog aviona za bilo koju zemlju nije nimalo lak. To je danas mnogo više politička odluka, nego kao nekad odluka pilota, strateških planera i stručnjaka kako izabrati najbolju letelicu za zaštitu vazdušnog prostora.
U takvom slučaju bila je i Srbija, koja je svoje prve korake ka tom putu načinila bila daleke 2008/2009 godine, a onda se iznenada stalo sa tom pričom. Nešto se spominjalo ponovo oko 2012 godine. Svašta se tu spominjalo od polovnih Jurfajtera, Rafala, do F-16 i MiG-29M i M2 i na kraju se završilo tako što smo dok ne nabavimo nove avione uspeli smo da obnovimo postojeće lovce MiG-29 kao i kroz donaciju Rusije i Belorusije, dobijemo polovne remontujemo ih i modernizujemo sa čime je dobijena operativna eksadrila lovca za zaštitu vazdušnog prostora Srbije.
Ovde neće biti reči ni o Jurofajteru, ni o MiG-29.
U periodu od 2009 godine iako nisu bili na našem konkursu za ponuđača za novi borbeni avion RV i PVO Vojske Srbije već tada se počelo govoriti o kineskim borbenim avionima.
Doduše ne eksplicitno, ali u neformalnim krugovima, na vojnim forumima i grupama i tada na društvenim mrežama koje su počele da doživljavaju ekspanziju spominjao se kineski J-10, kao letelica koja bi po svojim parametrima odgovarala Srbiji.
Priča o kineskim avionima preselila se s vremenom i sa foruma u povremeno spominjanje u razgovorima vazduhoplovnih entuzijasta. Prošlo je skoro 12 godina, a kineski avioni su se provlačili po opskurnim medijima povremeno. Čak je svojevremno i jedan penzionisani vazduhoplovni general smatrao da bi bilo najbolje kada je priča o remontu i donaciji ruskih MiG-29 bila na vrhuncu spomenuo da se od Kineza nabave dve eskadrile i da se za 30 godina reši problem avijacije.
Njega niko nije uzeo za ozbiljno, ali je itekako kao iskusni vazduhoplovac bio u pravu.
Posle toga usledio je tajac. Tu i tamo opet se povremeno spominjao ponekad kineski avion i to je bilo to.
Kako je Hrvatska odlučila da Rafal postane pravi izbor za naslednika lovca MiG-21 u Srbiji je takođe krenula priča o tome koji avion bi od 2030. trebao da postane novi lovac i zameni MiG-29.
U igru je nekako na mala vrata ušao Rafal. Činilo se da je to pravi izbor za Srbiju, delegacije su išle malo do kompanije Daso, malo obilazile Grčku i činilo se da je Srbija druga država eks Jugoslavije koja će imati Rafal.
A onda i tu je nastao tajac. Usledio je šok u javnosti kada se saznalo koliko novca traže Francuzi da se uplati da bi dobili Rafal.
Usledio je hladan tuš. Vazduhoplovna delegacija Vojske Srbije bila je na vazduhoplovnoj manifestaciji u Dubaiju i tamo se gledalo izloženo. Međutim nije bilo reči da li su gledani i kineski avioni pošto su bili i J-10 i JF-17 sa kojima su Pakistanci došli.
I opet smo došli do kineskih aviona.
Naravno o tome je i sada u Srbiji gledati bogohulno i spomenuti kineske avione. Treba napomenuti da se 19. februara 2019. dogodio incident na indijsko pakistanskoj granici kada se sukobio pakistanski JF-17 sa indijskim MiG-21 koji je izvukao deblji kraj.
To je bilo prva vazdušna borba ovog aviona kada je ova letelica doživela zvezdani trenutak.
Četiri godine kasnije na Sajmu naoružanja „Partner 2023“ zapaženo mesto u Hali 4 Beogradskog sajma imala je i firma CATIC (China Nationatl Aero-Technology Import and Export Corporation) koja je doduše izložila makete borbenog aviona J-10CE, kao i školsko borbenih aviona i jurišnika.
Dva video klipa i nekoliko fotografija i opet je u priču ušao kineski avion.
Međutim, izgleda s obzirom na cene, da je vreme razmisliti zašto ne uzeti i kineske borbene avione za srpsku avijaciju.
Neki će reći pa što će nama Kinezi. Ovi koji su pronatovski usmereni smatraju budalaštinom jer je vreme da uzememo američke avione na primer F-16 Viper Blok 70 ili Jurofajter, da se ne odustane od Rafala.
Da je besmisleno imati avione kineske avione, a još više jednomotorce iako su ti jednomotrci, kad su ispali zbog neodržavanja MiG-29 upravo lovci MiG-21 činili kičmu dežurne lovačke pare.
Pa, zašto onda ne uzeti Kineze. Neki smatraju da je problme što imaju ruske motore i da je najveća boljka kineskih aviona upravo nedostatak kvalitetnih kineskih motora, zatim što su jednomotrci. Međutim s druge strane je i prednost što kineski proizvođači nude opciju da podjednako i JF-17 i J-10 mogu da nose osim kineskog i izraelsko, rusko i zapadno naoružanje kako ubojna sredstva tako i rakete vazduh-vazduh što kupcu nudi opciju da mogu u skladu sa svojim željama da uzima oružje koje je bitno u skladu sa potrebama kupca.
Bilo kako bilo kupovina novog lovca za RV i PVO Vojske Srbije će biti isključivo politička i odrediće put kojim će Srbija krenuti u budućnosti.
Ovde ćemo ukratko predstaviti dva potencijalna lovca koji bi mogli možda da budu okosnica RV i PVO Vojske Srbije.
JF-17 Thunder Block III
JF-17 u pitanju je borbeni avion treće generacije koji su zajedno razvili kineska vazduhoplovna kompanija CATIC (China Nationatl Aero-Technology Import and Export Corporation) zajedno sa Pakistanskim ratnim vazduhoplovstvom. U pitanju u slučaju kada bi gledali ovaj tip letelice sigurno nova verzija Blok 3 koju ima Pakistan, a koja se nudi i Iraku.
JF-17 Thunder Block III, je faktički nadogradnja starije verzije JF-17A Block II, a modernizacija letelice se ogleda 1000+ TRM AESA radar KLJ-7A sa mogućnošću otkrivanja cinjeva na daljinama od 150-220 km. Ugradnja heads up display koji se koristi na lovcu 5. generacije J-20, novi displej na pilotskoj kacigi za praćenje leta rakete, isti HMDCS koristi se i na lovcu J-20. napredni IR i UV sistem za upozorenje o približavnju raketa vazduh-vazduh, spoljni i unutrašnji senzori radi utvrđivanje jasne situacije u i oko letelice, nove rakete vazduh-vazduh velikog dometa , 3- osni FBW sistem, poboljšana fuzija senzora, integrisane, umrežene i sa podacima povezane mogućnosti izvođenje vazdušnih operacija, novi kokpit, povećan kapacitet nosivosti i više podvesnih tačaka za oružUkupna težina letelice iznosi 13.607 kg.
U konstrukciji letelice ugrađeno je više kompzitnih materijala, letelica ima manju težinu, na spoljne tačke moguće je okačiti rakete i druga ubojna sredstva do težine 5 tona. Borbeni dolet letelice je 1.450 km, a maksimalni dolet 2.500 km. Avion ostvaruje maksimalnu brzini od 1,7 maha i maksimalni palfon leta je 17.000 metara.
PAC JF-17 Thunder Block III zadržale su identičan ruski motor kao i prethodne verzije ove letelice RD-93, dok su kineski motori viših performansi trenutno u različitim fazama testiranja i predviđa se zamena na svim verzijama ovog aviona
Kombinacijom raketa dugog dometa PL-10 HOBS i PL-15 VLRAAM sa AESA radarom, kao i ugrađenim paketom za elektronsko ratovanje pokriće svaki delom modernog vazdušnog ratovanja.
Ova letelica osim jednoseda nudi se i kao dvoesed oznake JF-17B koji može da se koristi za obuku, ali i za borbene misije pre svega kao jurišnik. Ovaj tip kao i jednosed ima identičnu elektroniku sistem naoružanja i letne mogućnosti.
J-10 CE
Neki ga zovu i kineski „Lavi“ s obziroma da neopisivo liči na taj avion. Mnogi su pokušali da nađu analogiju i da su se zapravo Izraelci osvetili Amerikancima kada su zaustavili projekat njihovog novog borbenog aviona i naterali ih da kupe F-16. J-10 koji neki zovu leteći zmaj navode da je nastao kao projekat 611 iz Čengdua koji je dobio državni prioritet. Prvi metalni model izrađen je bio 1993. U projekat su uključeni Rusi koji su ponudli svoj avio motor Al-31F. Prvi prottip aviona poleteo je 1996, drugi modifikovani 1998. Tada se u vazduhoplovnoj literaturi označava kao J-10. Nulta serija letelica poletela je 2002, a 2003 i prvi dovesed.
U pitanju je jednomotorac delta konfiguracije sa kanar površinama. Pkreće ga ruski motor Al-31F snage 112,5 kN sa dopunskim sagorevanjem. U konstrukciji aviona zastupnjeni su kompoziti. J-10 posduje digitalni sistem Fly By Wire sistem momandi leta i najmoderniju eketornsku opremu i naoružanje iz Izraela i Rusije- Avion je opremljen kineskim radarom KLj-10, ali spominjao se ruski Žuk 10PD i izraelski ELTA M2035. Verzija koja se nudi CE je lovac koji može da se koristi u svim vremenskim uslovima i za borbu van vizuelnog dometa . Ova verzija omogućava visoke performanse i nošenje visokopreciznih ubojnih sredstava. Letleica je sposobna da poleće sa kraćih betonskih staza kao isletanja na auo-puteve. Letelica je opremljena savremenom elektronikom i naoružanjem.
Avion ima 11 podvesnih tačaka na kojima može da nosi 4.500 kg korisnog tereta. J-10 po asortimanu ubojnih sredstava nosi široku paletu od laserskih vođenih bombi LT-2 GPS/INS.
Taktičko tehnički podaci
Dimenzije: dužina 16,43 m, raspon krila 9,75 m, visina 4,78 m
Masa: prazne letelice 9.730 kg, maksimalna 19.277 kg
Korisni teret 6.000 kg
Maksimalna brzina 2 maha
Plafon leta 20.300 m
Radijus 1.100 km
maksimalni dolet 3.200 kg
Vojnopolitička osmatračnica 